Benzin i dolar

Iako je dinar u odnosu na dolar jači za dva odsto nego što je bio slučaj pre mesec dana i da je od početka godine prema dolaru ojačao za 15,9 odsto, već meseci i po dana cene benzina ne idu na dole.

U Udruženju naftnih kompanija Srbije tvrde da se nisu stekli uslovi za spuštanje cena. U UNKS-u ističu da postoji više parametara koji utiču na korekciju maloprodajnih cena goriva. Prema njihovom tumačenju nije dovoljno da dinar skoči u odnosu na dolar da bi to automatski značilo da cene goriva na pumpama treba da se smanje. Navodno, da li će doći do korekcije zavisi od niza faktora, odnosno od kretanja na tržištu.

Stručna javnost pak smatra suprotno i poručuje da je reč o „neelastičnosti“ vlasnika benzinskih pumpi koji mogu a u stvari neće da smanje cene goriva. Stiče se utisak da su u konkretnom slučaju eksperti apsolutno u pravu. Praksa pokazuje da se naftne kompanije u Srbiji ni malo ne libe da ekspresno podignu maloprodajne cene benzina čak i kada je rast vrednosti dolara u odnosu na dinar kratkotrajan i uopšte ne utiče na njihove troškove. Sa druge strane, kada se desi, da dinar jača u odnosu na dolar smanjenje cena uglavnom izostaje i umesto toga vozači dobijaju objašnjenja da uslovi na tržištu ne dozvoljavaju da cene idu na dole. Stoga se može zaključiti da naftne kompanije primenjuju dvostruke aršine u zavisnosti od toga da li je korekcija cene u njihovom interesu ili ne.

S obzirom na aktuelnu situaciju, sa pravom se može konstatovati da slobodno tržište kada je reč o trgovini gorivom, u Srbiji suštinski ne postoji. Umesto da se na osnovu repernih parametara cena benzina smanji pumpadžije uz razne izgovore to ipak ne urade. Očito je da među naftnim kompanijama postoji neka vrsta prećutnog dogovora da se maloprodajna cena goriva ne smanjuje baš uvek kada se steknu uslovi za to. Na taj način vlasnici benzinskih pumpi žele da ostvare što veći profit ali time sa druge strane krše osnovne postulate funkcionisanja slobodnog tržišta. To u potpunosti ide na ruku kritičarima liberalizma u ekonomiji koji tvrde da njegovo „savršeno“ funkcionisanje i „delovanje u interesu potrošača“ postoji samo na papiru. U realnosti, kompanije zaista mogu da drže cenu na nivou koji odgovara njihovim interesima i da tako uspešno prkose ekonomskoj teoriji koju je utemeljio škotski filozof Adam Smit.