Bregzit ili Brimejn

Političari na kontinentu već prave planove šta i kako u slučaju da rezultati anketa budu prevedeni u život, odnosno u zvanično „ne“ Uniji. Elite EU su poslednjih godina pokazale malo sposobnosti za rešavanje raznih kriza i veliku dozu neslaganja. Zato je opravdano pitanje hoće li EU, uopšte, opstati ako Britanci odluče da odu, pored ostalog i zbog najave daljih referenduma o otcepljenju. Island je prošle godine povukao prijavu za članstvo, u Danskoj sada raste raspoloženje da se raspiše referendum, kao i nepopularnost EU širom njenih članica. Pretpostavlja se da bi Bregzit otvorio novi prostor za Nemačku, a otvara se i perspektiva njenog neslaganja sa Francuskom oko budućnosti EU, posebno u slučaju skretanja Pariza udesno na predsedničkim izborima 2017.

Premijer Dejvid Kameron, čija je uostalom i bila ideja o raspisivanju referenduma, očajnički pokušava da ubedi građane da glasaju za Brimejn. Strategija kojom to nastoji da postigne nazvana je Projekat strah – što bi trebalo da znači da će Britanija, ako ode, upasti u „crnu rupu“ kako se, govoreći doduše o mogućoj recesiji, izrazio ministar finansija Džorž Ozborn. Logično je pretpostaviti da će Britanija imati manji uticaj na Evropu ako se izdvoji, samim tim i na naše krajeve. Ali ako odlazak Britanije dovede do urušavanja EU, zamislivi su i drugačiji scenariji. Neke evropske novine preklinju Britance da ostanu u EU, a najviše pažnje privukao je ugledni nemački nedeljnik Špigel. Mnogi u Srbiji, pa i u srpskim medijima, zdravo bi se, nasuprot tome, obradovali Bregzitu jer veruju da nam London uglavnom zagorčava život, pa kad ode, biće nam lakše.

Redakcija Danasa će pozdraviti suverenu odluku britanskog naroda kakva god ona bila. A Srbija će, verujemo, nastaviti da prestiže Nemačku i ostale razvijene članice EU po privrednom rastu, dok će se naše ekonomsko čudo, kako je premijer i obećao, izučavati u udžbenicima. I u britanskim.