Hajde da kažemo da je sve počelo neizborom novog tužioca za ratne zločine na skupštinskoj sednici 21. decembra, iako je i sama lista kandidata koju je predložilo Državno veće tužilaca (DVT) bila kontroverzna. Poslanici nisu mogli da se odluče između šest kandidata (što je opet sporno, jer se nikad ne predlaže toliki broj), tako da niko od njih nije dobio potreban broj glasova – 126. Zbog takve situacije republička tužiteljka Zagorka Dolovac trebalo je da imenuje vršioca funkcije, koji bi bar jedno vreme zamenio Vladimira Vukčevića, ali ona to i posle skoro dva meseca nije učinila.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Prema našim saznanjima, vršiteljka funkcije je trebalo da bude Snežana Stanojković, kojoj su poslanici dali 75 glasova. Međutim, iz Republičkog tužilaštva su nas brže-bolje demantovali, iako smo imali informaciju da je to gotova stvar. Što je dobro imajući u vidu njen problematičan program funkcionisanja Tužilaštva u naredne četiri godine – od suđenja u odsustvu, pozivanja na lične kontakte do procesuiranja „Bljeska“ i „Oluje“.
Dakle, ostaje pitanje zašto je toliko problematično izabrati tužioca za ratne zločine, a onda i imenovati njegovog vršioca funkcije. Odgovor se može izvući iz kritika Evropske komisije upućenih Srbiji, i to ne samo zbog neizbora tužioca za ratne zločine, već i ostalih tužilaca. Naši izvori tvrde da je Brisel ljut, jer je čitav proces politizovan. I jeste politizovan. Baš kao i većina odluka u Srbiji. I ne samo da je ispolitizovan, već su vlasti za neke stvari pokazale neznanje i nezainteresovanost.
Tako je nastao pravni vakum oko Vukčevića, kome je parlament trebalo da konstatuje prestanak funkcije još 31. decembra, što je uradio tek prošlog petka. Pitanje kako Tužilaštvo uopšte funkcioniše ova dva meseca, kada niti ima tužioca niti njegovog vršioca funkcije, nikoga ne zanima. A predmeta koji „čekaju“ istragu i procesuiranje ima na stotine.
Da nije bilo tih packi iz Brisela, pitanje je da li bi DVT ponovo raspisao konkurs za izbor tužioca za ratne zločine, što je učinio prošle sedmice. Ovdašnje institucije nisu u stanju same da urade stvari za koje su nadležne, a da ih na to „ne prisili“ EU, kritikuje i gura ka demokratskim standardima. A za to vreme najviše ispašta rad Tužilaštva, odnosno žrtve koje decenijama čekaju na pravdu. Ako je suditi po tvrdnjama naših izvora, svi će se načekati, jer izbor za novog tužioca za ratne zločine može da traje mesecima. Jedina olakšavajuća stvar je da je Vukčević posao „predao“ svom prvom zameniku Milanu Petroviću, koji će sada biti neka vrsta privremenog rukovodioca, ali ne i vršioca funkcije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
