Da li prosveti treba Betmen

Sindikati obrazovanja ponovo demonstriraju razjedinjenost, ovoga puta u dve kolone, jer su jedni štrajkovali juče, a drugi protest najavljuju u ponedeljak.

Osim lošeg materijalnog položaja i 17 odsto nižih plata od proseka Republike, sindikati su jednako nezadovoljni najavljenim donošenjem zakona o platama zaposlenih u javnom sektoru, ali ni identični zahtevi nisu bili dovoljni da prevladaju lične sujete i borbu za što veće članstvo, te da osmišljenim i zajedničkim nastupom obezbede što bolju startnu poziciju kada vlast bude odlučivala o procentima povećanja plata.

I te kako su svesni sindikati da se veliki štrajkovi organizuju na četiri ili pet godina i da protesti svakih nekoliko meseci nemaju nikakvog efekta. Brojni štrajkovi upozorenja nisu dali rezultate i sigurno je da će tako biti i ovoga puta. Neki od sindikata ne kriju da su najnovijim protestom hteli da 1. septembra pošalju simboličnu poruku da su nezadovoljni materijalnim položajem i da se ne slažu sa politikom vlasti koja ih konstantno gura ka dnu. A vlast ko vlast uporno ponavlja floskulu kako je obrazovanje prioritet ove države, ali nikako da nas konkretnim potezima u to ubedi.

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da neće biti velike štete od štrajka 1. septembra i da on neće poremetiti proces rada, jer prvi dan nove školske godine uvek prođe „u vidu nekog hepeninga“. Iako ministar tvrdi kako đake već od ponedeljka, 4. septembra, čeka „ozbiljan rad“, jasno je da ni protest drugih sindikata neće izazvati potres. Šteta se možda neće meriti u izgubljenim časovima, ali je ona mnogo veća ako se ima u vidu gorepomenuta simbolika i poruka koju prosvetni radnici šalju đacima i roditeljima. Ako ih uz sve poznate probleme domaćeg obrazovnog sistema već 1. septembra dočekaju besni, nezadovoljni i nemotivisani nastavnici, pitanje je šta deca da očekuju od škole. Ova simbolika bi trebalo da zabrine i prosvetnu vlast, tim pre što se najavljuju ozbiljne promene, koje podrazumevaju mnogo veće angažovanje zaposlenih u obrazovanju.

Ne treba prosveti ni Supermen ni Betmen, već spretan, odgovoran i uticajan ministar koji kao prvi među jednakima mora da stane na stranu svojih kolega i da za početak „izboksuje“ što veće povećanje plata, a da potom mudrim i odlučnim potezima odvoji žito od kukolja i konačno sprovede preko potrebne reforme u obrazovanju.