Disciplinovanje države

Iz Visokog saveta sudstva, koje je nadležno za isplatu sudskih troškova, odmah su saopštili da „neće dozvoliti plenidbu kompjutera“, te da će ispitati ko je napravio propust, a eventualno odgovorni snosiće posledice.

Revoltirani niški advokat je još kazao da bi advokati, kada bi hteli, na ime dugovanja za sudske troškove „mogli da popišu sudovima u Srbiji sve što imaju, a da im ostanu samo kvake na vratima“. Upozoravajuća tvrdnja mogla bi biti bazirana na poslednjem objavljenom podatku da država duguje advokatima više od 838 miliona dinara samo na ime sudskih troškova za oslobađajuće presude. Toj cifri bi trebalo dopisati i dugovanja za troškove zastupanja u pretkrivičnom postupku, kao i odbrane po službenoj dužnosti. Mediji su objavili da i dug prema tužilaštvima koja su u obavezi da plaćaju DNK analize i veštačenja iznosi više od pola miliona evra. Zbog ovakvih i sličnih dugovanja računi sudova u Srbiji često su u blokadi.

Prema dostupnim podacima, prinudna naplata „nespornih dospelih potraživanja“ najčešće se i odnosi na novčane obaveze Ministarstva pravde, ali i MUP-a i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Država duguje i zdravstvu, prosveti, socijali, kulturi… Ustanove čiji je osnivač Republika duguju skoro 8,3 milijarde dinara privatnom sektoru za pružene usluge. Kada se tome dodaju i dugovi lokalnih samouprava u ovim oblastima, novinske vesti da je Hitnoj pomoći blokiran račun ili školi isključen telefon postaju bezmalo „uobičajene“. Dugovanja države prema radnicima propalih društvenih firmi, vojnim penzionerima, učesnicima rata devedesetih…, od kojih su neki završila pred Evropskim sudom u Strazburu, višegodišnja su i milionska – u evrima.

Ta ista država, s druge strane, sve češće disciplinuje građane tako što im „na vrata“ šalje izvršitelje, kako bi ih naterala da uredno izmiruju obaveze, od komunalnih do poreskih. Takav, posve dvostruki standard, nipošto ne doprinosi njenom „uljuđivanju“, niti spada i korpus evropskih standarda, kojima se ovde verbalno stremi. Jasno je da uređenoj državi mogu da doprinesu isključivo sistemske izmene koje će između ostalog obezbediti njenu veću fiskalnu i ostalu odgovornost. Najgore „rešenje“ biće, na primer, ukoliko se na plenidbu imovine u srpskom pravosuđu već sutra zaboravi, a za nju „oglase krivim“ isključivo predsednici suda ili sudije.