Er Srbija: Low Cost, High Price

Nešto sasvim drugačije u odnosu na dosadnu praksu avio-kompanija da putnicima serviraju sendviče, mafine, kafu i sok.

Pola čaše vode – izraz je tih dana uvedene politike Er Srbije, koju su putnici brzo krstili „low cost, high price“ (nizak trošak, visoka cena). Sto evra, koliko košta karta do Crne Gore, putnicima je donela i druge pogodnosti – manje prostora za noge, jer je srpsko-arapska firma uspela da ugura još jedan red sedišta u svoje avione i obavezu čekiranja preko interneta ako ne želite da tu kod drugih kompanija besplatnu uslugu doplatite 30 evra.

Sve je to samo deo šire strategije totalnog rezanja troškova Er Srbije. Deo koji se na prvi pogled ne vidi čini otpuštanje radnika, zatvaranje poslovnica, selidba u jeftinije prostorije, ukidanje brojnih linija, uključujući i onu do Abu Dabija i smanjivanje broja polazaka na drugim rutama.

Deo koji se baš jako vidi čini izbacivanje autistične dece sa letova da ne bi plakala. To naravno nije stvarno strategija Er Srbije, ali se lepo uklapa u njen sveobuhvatni pristup prema svojim putnicima.

Sa Er Srbijom se zapravo dešava ono što se izgleda i moralo desiti. Firma koja je prošle godine dobila 40 puta više subvencija iz srpskog budžeta u odnosu na ostvaren „profit“, očigledno da ne može samostalno da funkcioniše. Plan da se masivnim investicijama podigne broj prevezenih putnika jeste uspeo, ali po ceni koja donosi samo gubitke. Sada Etihad, čije su sve evropske operacije već propale (Alitalija i Er Berlin), gleda kako da u Srbiji izvuče bar nulu. Pretvaranje „nacionalnog avio-operatera“ u kvalitativno niskobudžetnu firmu verovatno je poslednji pokušaj spasavanja ovog projekta, ali to liči na pokušaj da trule jabuke kupcima prodate po ceni zdravih. Možda i uspe.

U međuvremenu, vest da je srpska avio-kompanija neuspešnija čak i od Kroacija erlajnza mnogi su doživeli kao da su poliveni onom istom čašom vode koju služe u Er Srbiji. Ne treba tako da se osećaju. Ako im je za utehu – i komšiji će crći krava.