IMT, jedan normalan epilog

Indijski konglomerat TEFE kupio je na aukciji čitav IMT, sa izuzetkom zemljišta, za iznos od oko 600.000 evra, ekvivalent ceni nekoliko kombajna. Niska cena za firmu koja je nekad zapošljavala hiljade radnika i izvozila traktore širom sveta, odmah je proizvela lavinu negativnih reakcija sa svih strana, ali ovog puta ipak nema mesta osudi. Naprosto, IMT danas nije ono što je nekada bio. To je sada jedna oronula, propala fabrika u stečaju, koja nema ništa od onoga što ju je nekada činilo velikom, osim imena. I verovatno je baš to ime jedino što je i dovelo do toga da TEFE kupi IMT.

Možda baš zato što IMT sada ne vredi praktično ništa, u ovoj prodaji ni nema ničeg kontroverznog. Umesto raznih mešetara, tajkuna, bivših ministara, kumova i braće, „investicionih fondova“ i njima sličnih, ovog puta je kupac fabrika koja se bavi – proizvodnjom traktora. Kako su njeni predstavnici izjavili odmah posle kupovine, fabrika će se iseliti sa sadašnje novobeogradske lokacije, zaposliće se oko 800 ljudi i krenuće proizvodnja od oko 5.000 traktora godišnje. Više nego skromno po nekadašnjim standardima, ali i više nego nezamislivo po dojučerašnjim. Biće zadržan i brend, a kao glavna tržišta određene su zemlje regiona sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Po svemu što smo do sada čuli, potpuno čista priča.

A moglo je biti i mnogo gore. To zemljište na Novom Beogradu na kojem se nalazi nekadašnja fabrika, zapalo je za oko mnogima u Srbiji, a ponajviše, reklo bi se Filipu Cepteru. Ovaj biznismen je pre nekoliko godina važio za glavnog pretendenta na ovaj plac na najboljoj lokaciji na kojem bi izgradio stambene i poslovne zgrade, a IMT kao neželjeni „restl“ prebacio negde van grada, gde bi „proizvodnja“ verovatno taljigala nekih dve ili tri godine, već koliko bi bilo potrebno da se ispune ugovorni uslovi o održanju delatnosti. Ovako je to izbegnuto i IMT će nastaviti da živi, a možda i da ozbiljno napreduje.

Još je jedna dobra stvar. To što zemljište nije prodato. Plac na vrhunskoj lokaciji ovako će ostati u vlasništvu države. Da li će ga ona sada prodati nekom prijatelju iz Emirata, Bugarske ili sa Britanskih Devičanskih Ostrva ne znamo, ali bar ostaje nada da neće. Ako se uzme na šta smo sve navikli prethodnih godina, i to je više nego što smo očekivali.