Jalove želje

Činjenica da su države Evropske unije uvele sankcije Rusiji zbog zbivanja na jugoistoku te zemlje i pripajanja Krima zaista stvara spekulacije da Srbija iz toga može da profitira u ekonomskom smislu. I zaista, izostankom evropskih proizvoda i kompanija sa ruskog tržišta stvara se prostor za srpsku poljoprivredu, energetiku, građevinarstvo, prehrambenu industriju, turizam i druge privredne grane da ostvare bolje poslovne rezultate u saradnji sa Rusijom nego što je to slučaj u datom trenutku.

Naravno, na tom putu postoje i objektivne teškoće, prvenstveno ta da je rusko tržište ogromno i da Srbija, recimo kada je reč o poljoprivredi, ali i drugim privrednim granama, nema dovoljno potencijala da ga „pokrije“, odnosno opskrbi svojim proizvodima ili uslugama. Nije redak slučaj ni da proizvodi iz Srbije ne zadovoljavaju visoke standarde na koje je rusko tržište naviklo u saradnji sa kompanijama iz Evropske unije, pa ih zahteva i od naših preduzeća. Nesporne su istorijske veze i bliskost naroda Rusije i Srbije, međutim, bez obzira na sve to, tržište u toj zemlji je isto kao i u EU, potpuno liberalizovano i sve se zasniva na ponudi i potražnji i garantovanom kvalitetu. Stoga Srbija na svoju šansu može računati samo ako poveća proizvodnju i unapredi kvalitet svojih privrednih proizvoda.

Ipak, najveći problem da Srbija poveća svoju privrednu saradnju sa Rusijom predstavlja slaba razvijenost posrnule privrede. Nažalost, srpska poljoprivreda i industrija, koje imaju mnogo toga da ponude tržištu te velike zemlje, na niskim su granama. Poljoprivrednici ne mogu da razviju veću proizvodnju i povećaju kvalitet a primetan je nedostatak velikih i modernih kapaciteta za navodnjavanje koji su prevashodno važni za unapređenje te privredne grane. Država obezbeđuje određene subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, ali ni iz daleka u onoj meri u kojoj to čine EU ili Ruska Federacija. Ne treba biti ekonomski analitičar da bi se konstatovalo da je srpska industrija u posrtanju. Orijentacija države da ne ulaže u industrijska preduzeća već samo da ih proda, sistematsko izvlačenje kapitala iz javnih i preduzeća u restrukturiranju je odnelo danak i domaća industrija je faktički potpuno iščezla, a ono što i dalje postoji radi sa problemima. Samo reindustrijalizacija i modernizovanje poljoprivrednih kapaciteta mogu stvoriti uslove za značajniju, dugoročniju i obimniju privrednu saradnju Rusije i Srbije. U ovom trenutku, i pored dobrih želja tako nešto nije na vidiku.