Kineska investicija

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas prozvao je kinesku kompaniju Čajna road and bridž korporejšn zbog kašnjenja u izradi projektne dokumentacije i ocenio da je u tom svetlu njihov zahtev za uplatu avansa od 86,7 miliona dolara, utvrđenih ugovorom, neprihvatljiv. U pismu koje je prosledio toj firmi i kineskom ambasadoru u Beogradu, najavio je mogućnost i da se ugovor izmeni i da neko drugi dobije taj posao. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić podržao je oštar stav Đilasa jer „rokovi moraju da se poštuju“, ali je upadljivo izostala reakcija ministarke za NIP Verice Kalanović, u okviru čijeg ministarstva će projekat da se realizuje, kao i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, koji je početkom godine i dogovorio sa Kinezima ovaj posao.

Srpska javnost je još uvek u nedoumici da li je reagovanje zbog kašnjenja kineskih investitora opravdano i da li su bili u pravu oni koji su sumnjali u pouzdanost partnera i njihovu sposobnost da garantuju kvalitetnu realizaciju projekta.

Istovremeno, postavlja se i pitanje da li je sa srpske strane urađeno baš sve što je trebalo i u ugovorenom roku, što bi opravdalo ljutnju gradonačelnika i ministra. Pominje se, međutim, da je do „razvlačenja“ došlo i kod potpisivanja drugog kreditnog ugovora između kineske izvozne Eksim banke, kompanije Čajna road, beogradskih vlasti i nadležnih ministarstava, i da je to pravi uzrok kašnjenja. U tom slučaju, „teške reči“ više su smirivanje pučanstva i sakupljanje poena koji se grade na oreolu „zvaničnika koji brine o javnom interesu“ nego stvarna pretnja investitorima.

I pored toga što nam je dragocen svaki dolar ili evro koji dolazi u zemlju, što privreda vapi za grinfild ulaganjima jer ona donose poslove koji bi mogli da je otrgnu zaostajanja od šest tehnoloških generacija, stručnjaci ipak upozoravaju da bi srpske vlasti morale mnogo opreznije i selektivnije da prihvataju strane investitore.