Ko je sakrio akcije radnika

Nemaju jake organizacije, oglase se tek kada se na njihovim leđima prelomi problem, nemoćni su pred organizovanom mašinerijom javnih službi. Pojedinačni sudski procesi koje pokreću, čak i kada se završe u njihovu korist, imaju male šanse da će uroditi plodom a oni naplatiti svoje.

Ovih dana radnici Poljoprivredne korporacije Beograd, nedavno prodate arapskoj ili ko već stoji iza nje, Al Dahri, podneli su tužbu jer se njihov udeo u društvenom kapitalu preduzeća negde zagubio tokom brojnih prenošenja vlasništva sa jednog na drugi titular. Kakav će ishod spora biti, videćemo, ali je pre toga zanimljivo koliko je transformacija bilo potrebno ne bi li se oni isključili iz svih kombinacija sklopljenih sa kupcem. Ko god da je.

Praktično, dok se većina preduzeća iz prethodnog perioda prodavala po odredbama zakona, koliko-toliko, za PKB su važili zaključci Vlade. Zaključkom je 2009. utvrđeno da je imovina koju PKB koristi, uglavnom se radilo o zemljištu, u državnoj svojini. Ostala imovina koja se vodila kao vlasništvo PKB-a, bila je društvena. Novim zaključkom je 2010. državni i društveni kapital korporacije poklonjen Gradu Beogradu. Zakonom iz 2015. sav neprivatizovani društveni kapital prešao je u status državnog a da se u slučaju PKB-a iz njega nije izdvojio deo, besplatne akcije na koje su po Zakonu o privatizaciji, radnici i penzioneri imali pravo. Opet zaključkom iz 2016. iz nadležnosti Grada, korporacija je ponovo vraćena republici. Ni tada nije izdvojen deo koji pripada radnicima, ali su vrata za nesmetanu prodaju, u javnosti dosta osporavanu, bila otvorena.

Ako je radnicima i penzionerima PKB-a za utehu, njihov slučaj nije usamljen. Pojedinačno, zbog neisplaćenih zarada, akcija, ili raznih drugih primanja na koje su imali pravo, sudu su se žalili i drugi. Nekima je to pravo priznato, nekima ne, ali čak i među onima koji su dobili presude u svoju korist, neki čak izvršne, malo njih naplatilo svoje potraživanje. Tako geneksovci još uvek čekaju svojih 200 evra po godini staža, tu su i bivši radnici Robnih kuća Beograd, jagodinske Industrije kablova, paraćinske Fabrike stakla, Goše iz Smederevske Palanke, „Ratka Mitrovića“, Ravnaje, bujanovačke Gumoplastike…