Ko nam je kriv

Šta smo propustili i zbog koga? Propustili smo da iskoristimo krizu kako bismo naučili nešto iz prethodnih grešaka. Kažu iz Vlade, model po kom smo se razvijali u prethodnoj deceniji ne valja. Šta smo uradili da ga promenimo? Pa, gotovo ništa. Evo jedan primer – ukidanje nepotrebnih propisa, koji sputavaju investitore. Tragičan učinak. Šta reći o ostalim osim da su uspesi skromni. Onda smo usred najveće krize rešili da unapredimo građevinski sektor koji je za našu privredu jedan od najvažnijih. Doneli smo zakon koji je sve uspeo da zaustavi. Sada ni u vladi ne kriju da su se malo preigrali sa tim propisom i da je rasterao potencijalne ulagače.

Zbog koga sve to? Zbog tajkuna i političara, naravno. Zbog njihovih evra koji obilato služe finansiranju stranaka. Tek sada se jasno vidi koliko su se političari duboko zaglibili u tajkunsko blato. Kad ne ide tajkunima, ne ide ni celoj privredi. Kad tajkunima ponestane para, mi plaćamo najskuplju hranu u regionu.

Jasno je da nakon 5. oktobra nije bilo spremnosti da se napravi taj korak i osmisli nešto teško, nepopularno, ali na dugi rok korisno. Parole o uvođenju konkurencije ostale su samo to – parole. Na terenu, bilo je neophodno pošto-poto ostati na vlasti i obezbediti zadovoljenje onima koji su tu vlast omogućili. Zato prava konkurencija u oblastima gde posluju tajkuni nikada nije stigla. Tajkunsko-politički zagrljaj više niko nije mogao da razbije. Kada se nismo rešili tajkuna i birokratije ne možemo ni da očekujemo da pohrle investitori i zapošljavaju ljude. Jednačina je laka. Ali, ostaje uteha i nada da će sve to jednog dana donekle rešiti Evropska unija i njena pravila.