Lider, stranka i sahrana

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ništa neobično.Sve se vrti oko para.Ko ima para on vodi kolo.Guverner,je član SNS,predsednik skupštine je član SNS,dosadašnji premijer je predsednik SNS,i ostale institucije su pod nalozima te partije.Na čelu svih tih institucija,koje ne izvršavaju svoja zakonska ovlašćenja,već i vrapci pričaju.Kako se kaže: Otvaranje članova 23 i 24 znači ograničavanje vlasti dosadašnjeg premijera,koji zbog toga ne sastavlja vladu četiri meseca,dok će svojim nastupom u skupštini da čita 300 stranice svog izlaganja,koje će da slušaju samo njegovi poslanici,jer će opozicioni poslanici posle deset minuta da izadju napolje.Kako,tako,demokratija u Srbiji je još daleko,jer oni koji su izgubili 5 oktobra,sada se svete za poraz i ondašnji ministar informacija kod režima Slobodana Miloševića je danas mandatar za sastavljanje svoje vlade.Uostalom ,pametnom čoveku sve je jasno,samo su propustili mogućnost da izadju na izbore i prekinu sadašnju nacionalističko.-komunističku politiku sadašnje vlasti.

2. Jedna mala ispravka. DSS nije prešao cenzus ne 2012., već 2014. Od toga mnogo je važnije pitanje zašto je na tim izborima izašao sa istom platformom kao i 2008. i 2012. Otkuda ta tvrdoglavost i držanje za gubitničku strategiju i taktiku, jer on u ranijem periodu nije baš bio mnogo principijelan i činio je velike zaokrete. Da navedem da je 2000.godine govorio o evroatlantskim integracijama – dakle i EU i NATO, da bi se one druge vrlo brzo odrekao, ali je ostao ne baš evrofanatik, ali bar evrounijata sve do 2008., a onda je okrenuo ćurak naopako. Takođe, sećamo se njegove izjave iz 2000.g. da mu je Hag deveta rupa na svirali, a onda je postao predsednik Vlade za čije je 4 godine vladavine najviše haških optuženika isporučeno Hagu – doduše uvio je to u oblandu zakonitosti donošenjem zakonskih okvira za taj čin. Ostale su sporne i nerazjašnjene mnoge privatizacije za njegovog mandata. Ipak, u narodnoj percepciji on je ostao upamćen kao principijelan političar verovatno zato što je poređen sa ostalima koji ni ne zanaju šta je principijelonost i poštenje. U pozitivni saldo može mu se ubrojati najveći privredni rast u poslednjih 26 godina i spoljni dug od samo 8,8 milijardi dolara, da bi ga Tadićev Mirko podigao na 14,8, a Vučićeva vlada na fantastičnih 26 milijardi $. Jedan prijatelj iz DSS-a reče mi nedavno da je raspad DSS-a počeo već 2008. samo Koštunici nije imao ko da javi. Sa tankom kadrovskom bazom DSS je počeo naglo da raste sa članstvom po dolasku na vlast. Pumpanje mišića na slabim i rahitičnim kostima dovelo je do urušavanja od 2008. pa nadalje. To pumpanje se sada događa SNS-u. Sanda je pokušala da oživi DSS, ali sa nasleđenim kadrovima. Do sada je uspeh samo delimičan, ali kako je ona borac i (kako neko reče ovih dana) jedino muško u DSS-u mislim da sve još nije gotovo. Ona će nastaviti sa onim što je započela, ali rasterećena kočničara (tiha korumpirana većina) iz svog okruženja koji su joj kao predsednici nametali dnevne poteze sa kojima se ona ne slaže.

3. Bivši predsednik DSS osnovane 1992 g u sali Sindikata,Vojislav Koštunica,bio je i ostao nacionalista.Napustio je DS izbog savezništva sa srodnim partijama i palio ambasade po Beogradu.Kad je video reakciju sveta i ljudi demokratskih opredelenja,otišao je sa političke scene.Sanda Rašković,isto tako nedemokratski nastupa sa stalnim težnjama za ruskim savezništvom,zaboravljajući reakciju Rumuna na Čaušeskua i rušenje Berlinskog zida.Njeni ciljevi su bili iznad njenih mogućnosti i njene stranke,pa je uvidevši propast svoje ideologije, napustila kao njen prethodnik partiju,koja je posle silaska sa vlasti, došla na ivicu opstanka.