Nedavno pokrenuti postupak likvidacije Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika (nekadašnja Zastavina medicina rada) najpre je zatekao, a onda ogorčio i „podigao na noge“ najveći broj Kragujevčana koji zahtevaju da se likvidacija te zdravstvene ustanove u kojoj se leči oko 35.000 građana odmah obustavi.
Bes i ogorčenje šumadijske javnosti više su nego osnovani. Najpre stoga što je nekadašnja Zastavina medicina rada bila i ostala najbolja i najopremljenija zdravstvena ustanova za lečenje radnika u Srbiji, verovatno i šire.
Građani su ogorčeni i zbog toga što je Agencija za privredne registre odluku o pokretanju likvidacionog postupka donela 29. maja, dok je javnost za to saznala tek sredinom prošle nedelje, kada ju je o tome obavestio predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić.
Tada se i saznalo da je postupak likvidacije Zavoda pokrenut zato što prethodno poslovodstvo te ustanove čak tri godine (od 2015. do 2017) Agenciji za privredne registre (APR) nije podnosilo finansijske izveštaje o poslovanju ustanove, dok je aktuelni direktor Zavoda dr Antonio Dimitrovski propustio dodatni rok od 90 dana da ispravi propust svojih prethodnika.
Ono što se više no osnovano pretpostavlja, jeste da Dimitrovski nije smeo da ispravi propust svojih prethodnika bez znanja i saglasnosti gradske uprave, koja ga je, pre godinu dana, prilikom preuzimanja Zavoda od države postavila na direktorsku funkciju u toj ustanovi. Pravu istinu bi, ipak, trebalo da utvrde nadležni organi, kojima su četiri sindikalne organizacije u Zavodu podnele krivične prijave protiv bivšeg i sadašnjeg poslovodstva ustanove.
Šumadijska javnost ogorčena je i zbog toga što je Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika još jedna ustanova koja se, odlukama lokalne ili republičke vlasti, likvidira, gasi i(li) netragom nestaje iz prve srpske prestonice, koju u poslednjih šest-sedam godina, ekskluzivno voljom samog vrha naprednjačke vlasti u Srbiji, upadljivo i bezobrazno zaobilaze i svi važni putni pravci.
Nesposobno, lenjo i neodgovorno rukovodstvo Kragujevca svojim neznanjem, neradom i totalnom nezainteresovanošću uveliko doprinosi marginalizaciji grada, te gašenju i seljenju važnih ustanova i institucija iz centra Šumadije. Tome, svakako, uveliko doprinosi i gotovo kompletna lokalna opozicija, pošto je jedan njen deo, u oktobru 2014, omogućio da naprednjaci preuzmu grad, nakon čega su brzo najureni. Kragujevac i Šumadija za to vreme tonu u izolaciju i palanački mulj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
