Maja protiv DJB

To je, da podsetimo, sastavni deo ispita svakog boljeg policijskog odreda, čiji pripadnici treba da su u stanju, da u situaciji nekog psihološkog pritiska, sačuvaju usredsređenost na zadatak i psihički mir.

Usredsređenost na zadatak u slučaju predsednice Skupštine je da omogući da parlament bude mesto gde će opozicija da se istutnji u kritici vlasti, da iskaže svoje pravo na opstrukciju, a i mesto gde se može slobodno diskutovati. Našoj predsednici međutim, sve to očito vrlo ide na živce, i pomalo joj deluje nedostojno visine njene političke pozicije. Uostalom, kako sama kaže, mora da pozove s vremena na vreme predsednika SNS Aleksandra Vučića i da objasni sa čim se suočava, i kako je malo podržavaju recimo, koalicioni partneri socijalisti. Da li je predsednik tešeći podseti, kako su njih dvoje svojevremeno, u svom dugom parlamentarnom stažu znali da nerviraju prethodne vlasti bedževima i belim majicama sa slikama Vojislava Šešelja, da čupanje mikrofona i polivanje vodom ne pominjemo, teško je reći.

Ali, teško je reći i da su recimo, poslanici Dosta je bilo, dorasli sličnim radikalnim metodama, mada očito pokušavaju da prošire teren parlamentarne borbe na razne načine – od aplaudiranja poslanicima većine do stajanja ispred Gojkovićeve i čekanja da budu izvedeni iz sale, kao u slučaju Brankice Stamenković.

Ali osim što Saša Radulović i poslanici iz njegovog DJB uspevaju da na čistac izvedu nedostatak demokratskog kapaciteta vladajuće većine, dalje su potpuno neuspešni u tome da daj nedostatak politički kapitalizuju. Jer, u nastupu prema novinarima demonstriraju stav koji se ne razlikuje mnogo od neuroze vladajuće većine. Umesto da nastoje da pokažu da se DJB, isto kao i mediji, zalaže za javni interes, i da su u tom poslu saveznici, Radulović i njegovi pokušavaju da ih „demistifikuju“. Odnosno da ih „uhvate“ u tome kako rade protiv javnog interesa, i da sebi prisvoje pravo da se prema medijima ponašaju arogantno kao i vlast. A to je pristup koji ne priliči demokratiji, kao što ne priliči ni nasilje koje proizvodi vladajuća većina. U demokratiji je forma bitna, a to podrazumeva pristojnost i poštovanje drugih, a javno mnjenje nije plen za osvajanje nasilnom manipulacijom, već se pridobija politikom. Po našem parlamentu, mi u demokratiji više nismo, ako smo je povremeno i domašivali.