Godinama malinari protestuju i traže od države da im omogući da naplate sopstveni rad i da spreči monopol i kartelsko udruživanje otkupljivača.
Takođe godinama, državni zvaničnici ponavljaju da država ne može da utiče na cenu, već da nju određuje tržište, što bi se moglo prihvatiti kao argument liberalne ekonomije da nije sumnji u to da otkup i izvoz tog voća kontrolišu ljudi bliski vlasti, pa i srodnici najviših državnih funkcionera.
Pojedini malinari ukazuju na to da se malina uvozi i da se reeksportuje kao srpska malina, a jedan od učesnika trenutne blokade magistrale ka Crnoj Gori, kod Prijepolja, kojom malinari traže 180 dinara za kilogram tog voća, uz pozive „državi i Vučiću da spreče propast srpskog malinarstva“, ocenio je i to da „od kada je Vučićev brat ušao u posao sa malinama, cena je 50 dinara“.
Malinari prete, protestuju i blokiraju puteve, zadobijaju čak i povrede od policijskih pendreka, ali na kraju ipak popuste, što zbog obećanja vlasti da će rešiti problem u sezoni, koja se najčešće poklapa sa predizbornom kampanjom, a što zbog najava da će državne komisije i saveti sistemski i dugoročno rešiti hronične probleme u malinarstvu. Uoči ovogodišnjih lokalnih izbora u Sevojnu, osim u poruku da će lider naprednjaka, koji rešava sve probleme u državi, rešiti i malinarske muke, poverovali su i u obećanje o izgradnji fabrika za preradu maline u Arilju, Požegi i u drugim delovima Srbije.
Za razliku od otkupljivača i izvoznika koji su jedinstveni, uzgajivači su razjedinjeni, nesposobni da se zadružno organizuju, skloni su političkim i stranačkim manipulacijama koje vlast uspešno instrumentalizuje kroz malinarska udruženja, čiji se broj stalno uvećava. Da postoje podobni i nepodobni proizvođači, vlast je dokazala kada su njeni predstavnici razgovarali sa članovima udruženja koja ne protestuju, ali ne i sa onima koji su blokirali magistralu ka Crnoj Gori. S druge strane, indikativno je i to što na blokadi kod Prijepolja nema malinara iz ariljskog kraja, koji je najveći proizvođač maline u Srbiji.
Da je srpsko malinarstvo bolesno ilustruju činjenice o tome da su prinosi po hektaru sve manji, problematičan je kvalitet sadnog materijala, u uzgoju se dovoljno ne primenjuju savremena nauka i tehnologija, a Srbija je izgubila poziciju najvećeg svetskog proizvođača tog voća. S druge strane, sve je više otkupljivača, hladnjača i (re)izvoznika, ali i malinjaka. To su problemi koji su vidljivi i možda neke od njih malinari mogu da reše, ali za one nevidljive i mnogo komplikovanije probleme je potrebno da se raskinu koruptivne veze između vlasti i tajkuna, što će ići i teže i sporije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
