Mita iz Jagodine

Građanin Mita Arsić je Pokretu slobodnih građana Saše Jankovića pristupio 17. oktobra, a već koliko odmah odrekao ga se rođeni otac preko Fejsbuka, što je sada jači odjek nego kada se to nekad radilo putem oglasa u novinama. U vrtiću u kome je trenirao decu otkazali su mu taj angažman zbog „reorganizacije rada“.

I da ne izgleda sve tako represivno, telefonom se Miti Aleksiću javio i suvereni vladar Jagodine Dragan Marković Palma sa očinskim savetom da „malo spusti loptu“.

A to je u stvari suština svake političke represije – da proizvede pristanak građana da se njima vlada. I to baš na takav način, za koji svi vide da je nepravedan. I ne samo da je nepravedan, nego ubija svaku šansu da će doći do promene nabolje za decu u nekoj budućnosti. Građanin ne samo da mora da se pomiri sa ovakvom sadašnjošću, nego i da ne pokuša ništa da promeni, makar i da greši. Jer, ako pokuša, bolje mu je da je krenuo na put oko sveta kao Nušićev Jovanča Micić iz Jagodine nego što je nešto pokušao. Ne isplati se to, nije u redu, naneseš zlo sebi i porodici, izgubiš posao i novac, postaneš crna ovca, šta će ti to u životu – jer važno je preživeti. I to je jednostavna, ali delotvorna zamena teza, budući da je, da su se svi tako ponašali i razmišljali u istoriji, čovečanstvo i dalje tragalo za vatrom i točkom. U parlamentarnoj demokratiji 21. veka politička ubeđenja ne bi trebalo da ugrožavaju zaposlenje, porodicu, prijatelje… U jagodinskom mini totalitarizmu 21. veka u Jagodini i Palminih nekoliko hiljada dinara pomoći, letovanjima u Paraliji i drugim „donacijama“ građani misle da su svoj pristanak da se njima vlada dali po dobroj ceni na političkom tržištu. Iako su u stvari dali nešto što nema cenu, o čemu govori sve ono ih što snađe kada odbiju da se pokore i kada ostanu izloženi kazni moćnika. Te posledice su prava slika političkog sistema vlasti – realnija od svih „krupnih“ dešavanja u Skupštini i pisanja medija.