„U suštini Ninove nagrade, ali i u suštini moderne srpske književnosti, jest ta jugoslavenska komponenta. Bez nje se polako propada. To nema veze s politikom, nego isključivo s književnošću. Volio bih da se to shvati, premda sumnjam da hoće. Srpska se kultura i književnost od hrvatske uče tom samoubilačkom uživanju u izolacionizmu i ekskluzivizmu“, izjavio je za Danas tri dana pred obznanjivanje dobitnika Ninove nagrade, a nakon što su saopštena imena iz užeg izbora, pisac Miljenko Jergović.
Ta, kao i izjave književnih kritičarki Vladislave Gordić Petković i Nađe Bobičić, koje u sličnom smislu i tonu govore o ovogodišnjem izboru za Nin, kao da su razgoropadile, razgnevile i u tom besu ujedinile onu kulturnu i književnu scenu Srbije koja se u pomenutom izboru nije našla i(li) koja sebe doživljava drugačije u odnosu na pomenuti (Jergovićev) diskurs.
Taj svoj gnev ta je kulturno-književna grupa iskazala i u okviru Danasove rubrike Pitanje dana, dobivši prostor da i ona iznese šta o Ninovom izboru misli, a potom ga je zaokružila formalnim pozivom na bojkot nagrade i žirija, na koji se izlila sva žuč pa je isti prozvan ne samo nestručnim, već i nepodobnim i nemoralnim, te i optužen za „političku korektnost“.
A u pitanju, nažalost, izgleda nije ništa drugo do onoga da se onaj koji gubi obično ljuti. LJutiti Tabašević, na primer, koji pre dve godine „nije prošao“, pa pre godinu dana jeste, bez problema pridružio se potpisnicima poziva na bojkot sa omalovažavanjem žirija koji je njemu, gotovo u istovetnom sastavu, godinu dana ranije takođe dodelio nagradu.
A ako su Teofil Pančić i Ivan Milenković, po broju pročitanih i prikazanih knjiga u ovoj zemlji verovatno neprevaziđeni, nedovoljno stručni, onda mora da se ta stručnost u nečemu drugom ogleda.
Najzad, „optužbu“ za jugoslovenstvo tj. političku korektnost pokušao je takođe u korist potpisnika poziva na bojkot da u svom autorskom tekstu preokrene Muharem Bazdulj.
Tehnika ga je, koja pripada jednom potpuno drugačijem diskursu, odala – jer latio se Bazdulj „prebrojavanja“ jugoslovenskih krvnih zrnaca kod onih koji su u izboru za ovogodišnju nagradu bili i kod onih koji su pozivali na njen bojkot.
Poreklo, mesto rođenja ovih drugih, po njegovom mišljenju odnelo je prevagu.
Vratimo li se na teren književnosti od koje je i zbog koje je sve ovo i počelo, možemo se pozvati na još jedan Jergovićev zaključak na datu temu – da je nakon propasti Jugoslavije i sa njom i ozbiljne književne kritike, novina te kulturnih rubrika, došlo do „onepismenjavanja, rasknjiževljavanja i dekultiviranja srpske javnosti i medija“, ali i da ova polemika, uprkos svim osporavanjima i kontroverzama, svedoči u prilog važnosti Ninove nagrade koja, makar na nekoliko dana, književnost vrati u fokus ovoga društva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
