Nagrada i gnev

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U emisiji Oko juče je Nikola Malović, jedan od potpisnika bojkota, izjavio da romani Ilića i Bodiroge nisu srpski romani. Ako romane srpskim čini jezik kojim su napisani, kojim jezikom onda njih dvojica, i ne samo oni, već i sam Malović i ostali potpisnici bojkota nagrade pišu? I hoće li tako, kao Orfelinov dvojac iz srpske književnosti, biti izgnani iz društva svi koji tim jezikom pišu ili govore, a ne kažu nešto dovoljno „srpsko“? I dokle smo otišli od Kišovog slučaja, kao književnost i društvo, i dokle ćemo u budućnosti doći, sa tim argumentom?

   1. Dobro si to, prijatelju, sročio. Da vidimo… Veliš Nikola Malović rekao ovo ili ono. Kako sam shvatio, Malović nije istupao u ime svih potpisnika pisamceta protiv nagrade, nego u svoje ime. A i teško da je rekao nešto što već, u raznim varijacijama, nije rekao mnogo puta. Drugo, svi vi sa srpske književne scene (šta god to upravo moglo značiti), bukvalno svi, zloupotrebljavate to što nema sposobnosti pa samim tim ni volje da se neke stvari razjasne: šta čini identitet pisca? Ako biste se zaista odlučili da je taj kriterijum jezik na kome autor piše, tek je to smejurija. Pa vi, kao što i sam kažeš, pojma nemate kada je neki izričaj srpski, kada nije… Što bi rekla jedna lingvistkinja, sve je to „naš“ jezik, ili možda „regionalni“ jezik. Užas. Dakle, dalje. Orfelinov dvojac? Vi’š, drugar, slažem se da tu nazivno nema kršenja pravila (pod uslovom da prihvatimo da pravila postoje). Ali, to nije etički ispravno. I baš zbog toga niko neće biti izgnan iz društva, pošto se neće ni naći u prilici da mu se to desi. Vi’š, nisu svi u prilici da, kao Ilić i Bodirogić, sami sebi izdaju knjige i sami sebi dodeljuju nagrade. Da ne govorim o tome da, kako se to obično kaže, logika izbiva iz tvojih „silogizama“ o jeziku i pripadnosti. I na kraju, zna se… Ili neki zapadni teoretičar – za članak, ili Jergović, ili Kiš. Ti si se opredelio za potonjeg. Ne znaš ili ne želiš da znaš da se u Kišovo vremenu ni jezička ni etnička pripadnost nisu postavljale kao pitanja onako kako se to čini danas. A što se člančića tiče, to što je Jergović rekao o jugoslovenstvu sadržajno je koliko i tvoj komentar. Jergović bi trebalo da, ne samo zbog godina, zna šta je (bilo) jugoslovenstvo. Možda i zna, ali to ne pokazuje. Pančić i njemu slični o tome pojma nemaju. Jugoslovenstvo nije intelektualni aksesoar. To je bilo pitanje opstanka. Jergović je to osetio. Naglašavam prošlo vreme. Reći da danas nešto zavisi od jugoslovenstva samo je otužno fraziranje po notama finansijera. E, da… Kakve veze imaju broj pročitanih knjiga i stručnost? Ni Pančić ni Milenković, zvani Uostalom-sve-je-to-fašizam, nemaju pojma ni o čemu. Ako su oni stručni, mogao je da bude član žirija i onaj Zlatko Kako-li-mu-samo-beše-prezime… Itd. Ako je jedna takva šarolika družina rešila da potpiše pismo protiv nagrade, onda je zaista nešto rđavo.

2. Uludo je ponavljati da sva ova priča nema veze sa književnošću. Ono što je suština kod književnog dela jeste koliko je delo umetnički relevantno. Kako će ljudi, opterećeni dnevno političkim temama, ideološki ostrašćeni, govoriti o estetici? Dakle, i jedni drugi ( i bojkotaši i nebojkotaši) – nisu dostatni da daju sud o vrednosti nekog književnog dela. Predlog: Ninova, ali i bilo koja druga nagrada, trebalo bi da se dodeljuje za neobjavaljena dela, na anonimnom konkursu…Siguran sam da bi svi bili iznenađeni koliko dobrih i kvalitetnih pisaca ima ovaj narod…Možda je to jedini put da književne nagrade opet steknu poverenje koje su davno izgubile.

3. NiN-ova nagrada se dodeljuje od 1950. godine i knjizevna je nagrada sa najduzom tradicijom u nasoj kulturi. To je vec samo cini znacajnom. Od kontraverzi i polemika u kojima se osporava njena knjizevna relevantnost i sumnjicenja da je deo aktivnog i sveobuhvatnog politickog inzenjeringa kojem smo de fakto izlozeni, ona moze samo da izgubi. Stav redakcije u saglasnosti sa Jergovicem, da je sa propascu Jugoslavije propala i ozbiljna knjizevna kritika je dvostruko problematican. Da li to znaci da je po toj logici odlucivanje o NiN-ovoj nagradi od strane neozbiljnih ljudi nesto sto se mora prihvatiti i sto se podrazumeva kao posledica jugoslovenskog raspada? Osim toga, da li to znaci da bez jugoslovenstva nema za nas vise ni ozbiljne knjizevnosti? Ako je tav stav istinit, onda knjizevnim obzirima zaista treba pretpostaviti politicke – daj da mi opet napravimo neku Jugoslaviju, makar i od lose knjizevnosti pa cemo onda ponovo ozbiljno poceti da pricamo o ozbiljnoj knjizevnosti….Ali to je opet stav neslobode, neautenticnosti i politickih komesara u kulturi zbog kojih se Jugoslavija i raspala na nacin na koji se raspala….A najtuznije od svega je izgleda sto to politicke komesare ni najmanje nije pokolebalo…