Podobne i nepodobne laži

Sličnom brzinom policija je demantovala „informaciju“ takođe sa društvenih mreža, da se na Košutnjaku i Zvezdarskoj šumi pojavio muškarac koji napada devojke. Tako brza reakcija policije i bezbednosnih službi izvedena je i u slučaju novinara Stefana Cvetkovića, što jeste za ozbiljnu pohvalu tim pre što je plejada različitih poluistina i navodnih vesti o njegovom nestanku dobro uznemirila domaću javnost koja još čeka da se rasvetle slučajevi ubistava novinara iz ranijeg vremena.

Ipak, tako efikasna akcija izostala je prema, na primer, Informeru gde se pre nekoliko meseci pojavio takođe uznemirujući tekst pod naslovom „Hrvati truju vodu koju pije Beograd! Opasno, Sava puna antibiotika“. Istina je da su nadležne službe to demantovale, ali tužilaštvo nikome zbog toga nije zakucalo na vrata. Kao što je malo verovatno da će urednik istog lista imati posledice jer je u jutarnjem programu TV Pinka tvrdio da je Danas objavio nešto čega u tekstu na koji se pozivao uopšte nema. Ili da će se policijski inspektori pozabaviti čitavom serijom neistina koje su određeni mediji plasirali povodom protesta zbog poskupljenja goriva, tokom nekoliko poslednjih izbornih kampanja, povodom zbivanja na Kosovu, Hrvatskoj… Zaključak da postoje podobne i nepodobne lažne vesti nije teško izvesti, a status koji će dobiti zavisi od toga da li ih plasira vlast ili su uperene protiv nje.

Nažalost i svetska javnost se, posebno u poslednjih pet godina, suočava sa poplavom tempiranih neistina podstaknutih ne samo tehnologijom društvenih mreža i interneta, lagodnošću kojom se bez provere na privlačnost tih informacija lepe „copy-paste“ novinari, nego i zbog efekta koji vrlo brzo postignu čak i kada su potpuno neverovatne, poput „otkrića“ da je Zemlja ploča. Ili u slučaju beogradske vode, gde je bilo teško prihvatiti da je gas odnekud i nekako ispao i zagadio vodu. Oko takvih vesti razvijaju se i spekulacije, da li je izazivanje panike u interesu vlasti ili im je potrebna da prikriju neki drugi potez. Često se sumnja i da postoje prikriveni oglašivači, koji će lažnim informacijama usmeriti potrošače ka njihovim proizvodima, ili je reč o političkoj propagandi koja teži da aktuelnu vlast označi kao nesposobnu da obezbedi građanima osnovne potrebe.

Borba za istinu nije laka, jer iako su početna predavanja na studijama novinarstva upravo vezane za opasnosti koje izazivaju netačne, posebno namerno plasirane „informacije“, malo je mehanizama da se na vreme uoče i spreči njihovo „rasturanje“. Problem je tim složeniji, što iza objavljenih neistina uvek stoji nečiji interes. Što je izvor snažniji, priču je teže razotkriti.