Promo hapšenja po džepu građana

Sličnih masovnih hapšenja bilo je i prethodnih meseci i godina, a njima je često voleo da se pohvali i ministar policije lično. Ko ozbiljan bi smeo da se kladi da će većina ovih hapšenja, koja su inače postala političko-marketinški manir aktuelne vlasti, biti okončana osuđujućim presudama?

Naš list je ovih dana izvestio da je svih 12 funkcionera, službenika i biznismena iz Niša, od kojih je većina iz DS i G17 plus, a koji su uhapšeni od marta do maja 2014. zbog sumnje u korupciju, oslobođeno svih optužbi, zbog čega traže naknadu štete od više desetina miliona dinara. U mandatu ove vlasti slično su prošli i brojni drugi, pa i najizvikaniji uhapšenici. Miroslav Mišković je oslobođen svih optužbi za zloupotrebe sa putarskim preduzećima, a ponoviće mu se samo deo suđenja za utaju poreza. Stanko Subotić Cane i „saradnici“, među kojima je i Mihalj Kertes, oslobođeni su svih optužbi za krijumčarenje cigareta. Nekadašnji ministar privrede Predrag Bubalo i „saradnici“ oslobođeni su optužbi za štetnu prodaju državnog paketa akcija Luke Beograd firmi čiji su vlasnici Milan Beko i Mišković. Oslobođeni su i nekadašnji predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević (slučaj „stečajna mafija“), bivši direktor RB Kolubara Dragan Tomić , bivši ministar Branislav Ivković (slučaj „državni stanovi“), nekadašnja ministarka Marija Rašeta Vukosavljević (slučaj „Aerodrom Nikola Tesla“), bivši ministar Prvoslav Davinić u šest procesa, bivša direktorka RZZO Svetlana Vukajlović (slučaj „vakcina protiv svinjskog gripa“), Nenad Čanak za tuču posle kafanskog provoda… Pale su čak i optužbe za utaju poreza protiv Dragoslava Kosmajca, koga je Aleksandar Vučić označio kao „najvećeg narko-dilera u Srbiji“, ili Darka Šarića, čiju je osuđujuću presudu Apelacioni sud poništio i naložio ponovno suđenje…

Zbog ovoga, valjda, prema relevantnim istraživanjima, čak 80 odsto građana Srbije veruje da pravosuđe nije nezavisno od politike i drugih interesnih grupacija, a Evropska komisija iznova upozorava da je napredak u oblasti profesionalizacije pravosuđa nedovoljan. I biće tako sve dok se zakoni primenjuju selektivno, institucije urušavaju, a javnim interesom brišu cipele – na korist autoritarne vlasti, partokratije i sistemske korupcije. Sve ove „manjkavosti“ do tada će plaćati građani, kroz naknadu štete ili loš život, svejedno.