Režiseri

Marko Đurić takvu dozvolu u ponedeljak nije imao. Nije jasno zašto je nije dobio i o tome se može diskutovati, ali činjenica je da je put Severne Mitrovice pošao na svoju ruku. Zašto se vlastima u Prištini dolazak srpskog činovnika učinio problematičnim i eventualno opasnim znaju tamošnji zvaničnici. I kako to da im taj isti Đurić koji je desetinama puta bio u Kosovskoj Mitrovici ranije, uglavnom, nije bio nikakva bezbednosna pretnja.

Ništa se bitno ne bi desilo da su ga i ovoga puta pustili da uđe čak i u kontekstu najavljene rasprave odnosno okruglog stola u okviru „dijaloga za Kosovo“. Sa Đurićem je u Mitrovicu došao i Nikola Selaković, generalni sekretar Predsedništva Srbije. Bio je najavljen i dolazak srpskog ministra odbrane Aleksandra Vulina. Vulin, očigledno svestan onoga što mu se može desiti – poniženja – nije otputovao. Inače, neodobravanje ulaska na Kosovo Đuriću i Vulinu prištinski zvaničnici su obrazložili time da ova dvojica „podstiču mržnju“.

Da Srbi i Albanci imaju sličnih osobina pokazalo je teranje inata, starog zanata na ovim prostorima. Đurić je „morao“ da ode na Kosovo, jel, da nije otišao planeta bi prestala da se okreće. Predsednik Srbije je „morao“ da kaže: „dali, ne dali, oni će da učestvuju u Severnoj Mitrovici, ‘ajd da vidim šta ćete da uradite po tom pitanju. Priština je „morala“ da pošalje specijalce na civile. Svi, dakle razumni i tolerantni, jel? A da nije bilo ovog inata šta bi se desilo? Ali predstava je morala biti odigrana.

Ako znamo da Selaković nije priveden a bio je na istom mestu i po istom poslu sa Đurićem i da je Vulin izostao sa skupa možemo kao i mnogi građani da se zapitamo kome je sve ovo trebalo? Sem inata, demonstracije sile i obostrane kvazi odbrane nacionalnih interesa čitava drama ima i elemente režije. Jedino je otvoreno pitanje gde sve sede režiseri, samo u Prištini, teško, i u Beogradu – nije isključeno, u svetskim centrima, moguće. Jer, svi su ti centri izvukli nekakvu korist za sebe i Priština i Beograd i svetske sile.

Priština je na bahat način demonstrirala silu i spremnost da brani „nešto“, Beograd je takođe odbranio „nešto“, „sačuvao mir“ i bljunuo vatru na mrski zapad što glasači vladajuće stranke jedva čekaju. Već kad su im prazni džepovi.

Svi su dakle izvukli neku korist što je i bio cilj režisera, samo su oštećeni oni u čije ime se sve ovo i čini – građani. Ne samo oni koji su nedužni povređeni i privedeni, već i običan svet koji se usplahirio, uplašio novih sukoba i stradanja. Valjda je to i bio cilj režisera, jer veći strah povećava mogućnost manipulacije.

Ostavite nas na miru!