Šarena laža

To nije prvo takvo obećanje koje je Vučić, govoreći u raznim prilikama, izneo u javnost. Jedina razlika, u odnosu na njegove prethodne izjave, je ta da je ova poslednja izrečena svega četiri meseca pre završetka 2017. pa će lakše ostati u sećanju građanima Srbije u slučaju da ne bude realizovana. Ako pak dođe do takvog epiloga, to će definitivno dovesti do velikog nezadovoljstva u narodu jer se već sarkastično prepričava da je povećanje zarada prisutno samo u Vučićevim govorima, ali nikako i u praksi.

Predsednik Srbije je zaista mnogo puta dosad najavio povećanja plata i penzija ali je faktički sve to ostalo mrtvo slovo na papiru. Setimo se da su 2014. godine plate u javnom sektoru isto kao i penzije smanjene za 10 odsto. U međuvremenu, penzioneri su dobili simbolično povećanje, što bi se reklo „ni za zub“ od 1,25 odsto dok za zaposlene u državnom sektoru (gde veliki broj njih ima primanja ispod 30.000 dinara) smanjenje plata i dalje važi tri godine kasnije. Istini za volju, vlast jeste povećala plate zaposlenima u prosveti i zdravstvu, ali upućeni kažu kad se se sve zbroji i oduzme ta povećanja su još uvek niža od procenta umanjenja plata iz 2014. godine. NJima je vlast morala da poveća zarade jer imaju dobro organizovane sindikate koji mogu da se izbore za stvar svog članstva. U međuvremenu su pak troškovi života znatno skočili, cene u trgovinama ne miruju, računi za infostan su veoma visoki, a kao šlag na tortu Elektroprivreda Srbije je skoro zatražila novo povećanje cene struje.

Vučić bi trebalo da zna da stalno nabrajanje šta je sve vlast s njim na čelu uradila kao i uporno najavljivanje povećanja plata i penzija, tvrdnje da će u jednom trenutku plate dostići i nivo od 500 evra izazivaju revolt. Što češće izgovara stvari koje se na kraju ne ispune revolt je sve veći. On nije prisutan u redovima dobro plaćenih savetnika, funkcionera SNS, članova Vlade čije plate omogućavaju lagodan život i „vojske“ partijskih aktivista, kojima je predsednik Vučić svakodnevno okružen. Revolt je veoma jak kod velikog broja građana koji primaju ispod 30.000 dinara i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Vučić je toliko daleko od realnosti koliko je život skup pa se diči cifrom od 500 evra koliko će plata dostići jednog dana samo ne znamo kada, a očito je da predsednik ne shvata da je to cifra sa kojom se jedva može izdržati mesec dana života u Srbiji. Na kraju, Vučić voli da kaže da je za sve nedaće kriva prethodna vlast čije greške on navodni ispravlja. Predsednik mora da zna da je vlast koju predvodi nametanjem tačerističkog ekonomskog koncepta dodatno osiromašila narod.