Špijuni iz tabloida

Još samo da se razjasni da li je i čiju dozvolu imao bezbednjak Živaljević da slika selfije u Sobranju i „afera Makedonija“ može da se preseli u medijske arhive, gde je već čekaju afere prisluškivanja u Kraun plazi, oružje u Jajincima i bar nekoliko državnih udara.

Zahvaljujući učestalosti ovih afera postalo je jednostavno predvideti scenario po kojem se razvijaju. Najpre ide detonacija u vidu vesti koja preplavi celokupni medijski prostor. To može da bude pronalazak oružja u blizini porodične kuće predsednika države ili povlačenje zaposlenih iz Ambasade u Skoplju. Potom na scenu stupaju ministri. Podela uloga zavisi od konkretne teme, ali su se ubedljivošću nastupa istakli Dačić, Vulin i Stefanović. NJihov zadatak je da „zavrte priču“, usmere je ka tajkunima, domaćim ili stranim plaćenicima, izdajicama u našim redovima, uz ritualno pominjanje žrtve koju podnosi Aleksandar Vučić. A onda štafetu preuzimaju mediji. Ono malo ozbiljnih pokušava da se snađe u galimatijasu nesuvislih izjava i poluinformacija. Oni tabloidni nemaju taj problem. Nesputani etičkim i pravnim normama, provladini tabloidi ceo slučaj demistifikuju. Krivci su najčešće opozicioni političari, ambasadori zapadnih zemalja ili javne ličnosti koje su tih dana kritikovale rad aktuelne vlade. Tek onda nastupa on.

Po pravilu špijunske afere se okončavaju konferencijama za medije Aleksandra Vučića. Međutim, to ne znači da sluđena javnost tada dobije nekakve odgovore. Naprotiv. To su uvek parcijalne informacije od kojih nije moguće sastaviti bilo kakvu koherentnu celinu. Ali nije poenta u tome šta govori, već kako to radi. Njegovi nastupi su mešavina snishodljive poniznosti i pravedničkog prkosa. Subliminalna poruka svih ovih predstava je: dok sam ja ovde, to vam neće proći. Nebitno što nikome nije jasno ko to i kuda pokušava da prođe. Par dana kasnije, celu aferu prekrije zaborav. Do sledeće prilike.

Ova brutalna zloupotreba bezbednosnih službi i medija koja podiže temperaturu javnog života do te mere da više niko i ne razmišlja o visini plate ili bilo kojoj drugoj „životnoj temi“ je toliko prozirna da naprosto vređa inteligenciju građana. Međutim, rezultati poslednjih nekoliko izbora govore da se ljudi u Srbiji teško vređaju.