„Zlatna koka“ na poklon

Ovako to ide otprilike – investitor dođe, kaže „Dobar dan, mi želimo da otvorimo fabriku. Zaposlićemo 300 radnika“. Ovi naši iz vlasti kažu: „Može, evo vam toliko i toliko hiljada evra za svakog, obećajte da ćete uraditi još nešto, daćemo vam prostor i još ponešto.“ I oni dođu, a ovi naši u vlasti razmišljaju – super, dobićemo plus u Briselu, stranci su tu, stopa zaposlenosti raste, a našem skoku na Duing biznis listi nema kraja. Ko može da bude nezadovoljan takvim rezultatima? Sigurno ne ovi što će da dobiju posao u tim fabrikama, koga briga što rade za minimalce. Bitno da rade.

U konkretnom poslednjem slučaju francuskog Vansija, koji će beogradskim aerodromom upravljati narednih 25 godina, situacija je slična jer za „sitne“ i krupnije ustupke polako saznajemo. Na primer, javnost je ostala uskraćena za ceo ugovor sa Vansijem, baš kao što je to bio slučaj i sa Fijatom. Jasno je. Da nije, ne bismo morali da nagađamo zbog čega je aerodrom „Konstantin Veliki“ Grad Niš odlučio da preda državi na upravljanje? Da li ih je uslovio francuski koncesionar „Nikole Tesle“ i, gle slučajnosti, prištinskog aerodroma.

Da nam je jasno rečeno šta je dogovoreno sa Vansijem ne bismo morali sada ni da nagađamo zbog čega je beogradski Parking servis odlučio da se odrekne u korist francuske kompanije parkinga i garaže na aerodromu sa 1.106 mesta. Nije da nisu mogli da zarade godišnje od toga milione evra, koji su im preko potrebni, jer (a to im piše u poslovnom planu za ovu godinu) imaće problema da ostvare prihode od prošle godine, te će morati da šire zonu parkiranja u gradu. Pa zar neko ko ima problema da ostvari prihode poklanja svoju „zlatnu koku“ tek tako?

Naša pitanja nadležnima čija je to ideja bila, i da li zaista ima veze sa Vansijem ostala su bez odgovara. Te nam i tu ostaje da nagađamo. Svakako nećemo verovati gradskom menadžeru Goranu Vesiću da zoniranje grada moraju da rade jer od njih to „zahtevaju građani“. NJega je demantovao sam poslovni plan Parking servisa.