Brnabić: Da li ste gej ili strejt nije stvar izbora, svako ima pravo da živi kako hoće

I pre nego što sam ušla u Vladu, moja porodica i prijatelji su znali kakva je moja seksualna orijentacija, kao što su, naravno, poznavali i moju partnerku, rekla je Brnabić, svesna da će to biti deo njene biografije interesantan javnosti.

„Nije mi smetalno, jer sam smatrala da se i tako Srbija menja i da će naučiti da prihvata različitost. Nadala sam se da će to pomoći nekim drugim ljudima da se osećaju ‘komotnije’ u svoj koži, da smognu hrabrosti da žive svoj život“, istakla je premijerka.

Bio joj je, doduše, izazov to što se o tome na samom početku govorilo mnogo više nego o njenoj profesionalnoj biografiji i kompetencijama, ali Brnabić priznaje da je pozitivno iznenadilo to što je većina građana, čak i onih starijih i tradicionalnijih, to brzo prihvatila i stavila „ad akta“.

Ono što nisam očekivala i što me istinski zapanjilo je to što sam od te takozvane „demokratske“, „evropske“ elite dobijala, a i danas dobijam, najveće uvrede i neprimerene komentare i to od ljudi koji su se u prošlosti predstavljali kao izuzetno liberalni, ali je prava istina očigledno mnogo drugačija, ukazala je Brnabić.

Kako god bilo, ni u jednom trenutku se nije postavilo pitanje ni za nju lično, ni za Aleksandra Vučića, „da li ćemo biti potpuno otvoreni po svim pitanjima koja se tiču njenog života.

„Nikada nisam želela, ni tada, a to ne želim ni sada, da javnost misli da imam bilo šta da skrivam. To je verovatno bio teži put, ali jedini ispravan. Znam ko sam i to ne krijem“, naglasila je Brnabić.

Upitana da li je, zbog svoje seksualne orijentacije, bila izložena diskriminaciji kolega na političkoj sceni, ona je odgovorila „svakako“ i podsetila da jedan deo koalicionih partnera nije glasao za program Vlade, ni za njen tim, samo i isključivo zbog njene seksualne orijentacije“.

„Izuzetno sam zahvalna i imam ogromno poštovanje prema SNS-u i svim njihovim poslanicima koji su, nesumnjivo i pored nekih svojih ličnih nerazumevanja i vrednosti, stavili to po strani i pružili mi šansu“, istakla je Brnabić.

Ona je podsetila da je i u samom mom timu u Vladi bilo nekih sukoba mišljenja, što poštuje, jer takve stvari i treba da se debatuju da bi se društvo menjalo.

Kada se radi o timu, one međutim ne bi trebalo da se debatuju u javnosti, već u samom timu, poručila je Brnabić, koja „skoro pa svakodnevno trpi diskriminaciju od političkih neistomišljenika“.

Otvorenošću sa kojom ušla u politički život nadala sam se da ću na neki način preuzeti ulogu da edukujem i pomognem da javnost bolje razume LGBT zajednicu, jer je razumevanje put ka prihvatanju, objasnila je Brnabić, koja želi da živi normalan, slobodan život, bez skrivanja.

„Nemam nikakvih dilema da moja seksualna orijentacija ne treba da bude sakrivena, tim pre što sam sada javna ličnost“, naglasila je Brnabić.

Ona je zahvalna neizmerno svojoj partnerki što je pristala da je u tome prati, iako nikada nije želela da bude javna ličnost i po prirodi je povučena i ne voli da iznosi svoje lične stvari u javnost.

Na pitanje šta bi savetovala onima koji i dalje imaju problem da se „autuju“, Brnabić je poručila da „imamo samo ovaj jedan život i treba da ga proživimo slobodno, koliko god je moguće srećno i ne skrivajući se ni od koga“.

„Svako ima pravo da živi jedan normalan život, da voli koga želi da voli, bez stigmi i lavirinta laži. Da li ste gej ili strejt nije stvar izbora, već jednostavno toga ko ste vi. Kao što to da li ste rođeni beli ili crni nije stvar izbora“, objasnila je Brnabić.

Ona je zamolila i sve LGBT ljude da pokušaju da razumeju i ljude sa više „tradicionalnim“ vrednostima, da im ukažu poštovanje, da i oni imaju pravo na svoje mišljenje i stavove, „i da ne moramo da se slažemo, dok god jedni druge poštujemo takvi kakvi smo“.

„Ako sam makar jednoj osobi u Srbiji ili negde drugde u svetu pomogla svojim primerom da se oseća slobodnijom ili da lakše sebi i drugima objasni svoje emocije prema istom polu, onda je moj način ‘aktivizma’ uspeo“, istakla je Brnabić, koja veruje da se ljudska prava i slobode stalno osvajaju.

Prema njenim rečima, na isti način na koji su se ranije generacije borile za osnovna politička prava, na primer pravo glasa, danas se pripadnici LGBT zajednice bore za svoja prava.

Brnabić veruje u viziju Srbije, kao društva jednakih šansi i mogućnosti za sve, bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi.

NJen način borbe je kroz davanje primera, „upoznavanje ljudi sa jednom običnom osobom koja je, pri tome, i gej“.

„Nadam se da će ljudi tako usvojiti i razumeti da garantovati neka prava gej ljudima zakonom, kao što je, na primer, pravo na nasleđivanje, pravo da posetite svog partnera u bolnici kao i svaki drugi član porodice, nije ništa nenormalno ni strašno, već upravo suprotno – čin ljudskosti, a da će onda doći i sami zakoni“, naglasila je Brnabić.

Ona u principu ne veruje da se nametnutim zakonima puno menja, već veruje da ljudima prvo treba to približiti, „pa onda da svi zajedno stanemo iza tih zakona u najvišem zakonodavnom telu jedne zemlje – Skupštini“.

Brnabić misli da se suštinski problemi pripadnika LGBT zajednice u Srbiji ne razlikuju u velikoj meri od problema sa kojima se suočavaju u mnogo drugih zemalja, uključujući i neke razvijene zemlje.

Tu misli, pre svega, na punu otvorenost društva, na svakodnevno suočavanje sa različitim predrasudama o LGBT zajednici ili negativnim stereotipima.

„Nismo jedini koji se suočavaju sa pitanjima pune integracije LGBT zajednice u društvu ili sa izazovima (ne)ravnopravnosti pripadnika različitih manjinskih zajednica“, predočila je Brnabić.

„Ono što je važno je da smo kao društvo napravili veliki iskorak, od toga da je nemoguće i nedozvoljeno održati Paradu ponosa, jer tadašnja republička i gradska vlast ne žele da je obezbede, do toga da na Paradi već više godina učestvuju najviši predstavnici republičke i gradske vlasti“, istakla je Brnabić.

Ona veruje da bi svojim ponašanjem trebalo da sačuva dostojanstvo i da dodatno ne tabloidizuje ovu temu i smatra da je dala „neki impuls promenama koje su počele da se dešavaju“.

„Ali, verujem da ja lično, bez obzira na to što sam na poziciji premijera, nikako nisam i ne treba da budem jedina koja će zastupati promene. Važnije od mene su institucije“, napomenula je Brnabić, jer bi one sistemski trebalo da zaštite prava svih građana.

Upitana o Predlogu zakona o istopolnim zajednicama, Brnabić je ponovila da je njena vizija Srbije kao zemlje jednakih šansi za sve i jednakih prava pred zakonom, bez obzira na poreklo, status ili seksualnu orijentaciju.

Ona je, ipak, podsetila da ni sve zemlje Evropske unije (EU) nemaju istu praksu kada je reč o istopolnim zajednicama ili brakovima.

„Ta tema je često predmet polemike i u zemljama članicama EU ili u drugim zemljama, a i kod nas. To je dobro“, ocenila je Brnabić, „jer kroz javni dijalog mi zapravo možemo da čujemo sve argumente za ili protiv“.

„Duboko verujem da svi ljudi moraju imati ista prava, pa mi je tako nerazumljivo da istopolni partneri ne mogu da ostvare nasledno pravo, jer ne mogu da legalizuju svoj brak“, ukazala je Brnabić.

„Šta se dešava kada jedan od partnera premine, a drugi ne može da ostvari pravo raspolaganja imovinom koju su dve osobe godinama zajedno sticale“, upitala je ona i ponovila da joj je to nerzumljivo kao osobi, nezavisno da li je pripadnica LGBT populcije, premijerka, direktorka neke firme ili konsultant.

„Ali mogu da razumem da naše društvo nije spremno da otvara i ovo pitanje u trenutku kada su pred nama značajna pitanja koja moramo da rešimo zbog naše budučnosti“, rekla je Brnabić, koja ne želi da prejudicira, niti daje bilo kakva obećanja ili rokove kada bi ovaj zakon mogao da bude usvojen.

„Moram da naglasim da u ovom trenutku naša zemlja ima drugih, jako važnih otvorenih pitanja koja moramo da rešimo u bliskoj budućnosti u korist svih građanki i građana Srbije“, rekla je Brnabić, ali je sigurna da će u jednom trenutku i ova tema doći na dveni red.

Sada je trenutak da se fokusiramo na pitanja od, pre svega, nacionalnog značaja, istakla je Brnabić, koja veruje da će bolji životni standard građana „svakako smanjiti podele i animozitete u društvu“.

Onda će i „rasprava oko ove teme biti mnogo konsktruktivnija i sa manje emocija i stereotipa, a mnogo više razuma i ljudskosti“, predvidela je Brnabić i poručila da ona nije na mestu premijerke da bi rešavala bilo kakva lična pitanja.

„Kao predsednica Vlade, ja sam odgovorna svim građanima i nezamislivo mi je da koristim ovu poziciju za bilo šta iz lične agende“, istakla je Brnabić.

Upitana kakva bi u trenutku kada bude odlazila sa vlasti trebalo da bude situacija po pitanju poštovanja ljudskih prava LGBT osoba, ona je odgovorila da bi volela da „biti LGBT nije više toliki tabu, a ni tema u javnosti“.

„Da Prajd više ne bude tema o kojoj se razgovara sa puno polemike, već događaj kao i bilo koji drugi kada se održava neki koncert ili manifestacija. Da LGBT populacija, baš kao i svi ostali građani Srbije, u svojoj zemlji vidi budućnost, mogućnost za sreću i prosperitet, svoj dom“, zaključila je Brnabić.