Poslovodstvo i Sindikat Zastave Oružja i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović zatražili su prošle nedelje od Vlade Srbije da konačno reši status ne samo kragujevačke fabrike već kompletne domaće odbrambene industrije. Tu industriju, podsetimo, pored Zastave Oružja čine još valjevski Krušik, čačanska Sloboda, užički Prvi partizan, Milan Blagojević u Lučanima i Prva iskra iz Bariča.
Poslovodstvo i Sindikat Zastave Oružja i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović zatražili su prošle nedelje od Vlade Srbije da konačno reši status ne samo kragujevačke fabrike već kompletne domaće odbrambene industrije. Tu industriju, podsetimo, pored Zastave Oružja čine još valjevski Krušik, čačanska Sloboda, užički Prvi partizan, Milan Blagojević u Lučanima i Prva iskra iz Bariča. Uz to što od lane čine grupaciju pod nazivom Odbrambena industrija Srbije, zajadničko ovim firmama – koncipiranim ranijih decenija za potrebe nekadašnjeg jugoslovenskog i tršita zemalja trećeg sveta – jeste i to da su sve u postupku restrukturiranja, odnosno prilagođavanja privređivanja uslovima bitno smanjenog domaćeg tržišta (u odnosu na eks jugoslovensko) i u međuvremnu bitno izmenjenih okolnosti na međunarodnom političkom i privrednom planu, ali i hvatanja koraka sa savremenim svetskim tehničko-tehnološkim trendovima u produkciji oružja, municije i vojne opreme. Otuda taj proces restrukturiranja firmi domaće odbrambene industrije ne podrazumeva samo modernizaciju i osavremenjavanje proizvodnih pogona, no i permanentno otpuštanje radnika, te je tako, primerice, broj zaposlenih u Zastavinoj fabrici oružja u minulih desetak godina smanjen čak za oko 6.000 oružara. Valja napomenuti da je zajedničko preduzećima domaće odbrambene industrije i to da im je država, konvertovanjem unutrašnjih dugova u državno učešće u upravljanju njihovim kapitalom, većinski vlasnik i poslodavac.
Strateška rešenja čekaju novu vladu
O rešavanju statusa Zastave Oružja i ostalih firmi domaće odbrambene industrije, poslovodstvo i Sindikat kragujevačke fabrike razgovarali su juče sa nadležnima u Vladi Srbije. – Razgovarali smo o koracima koje valja u narednom periodu preduzeti za rešavanje statusa preduzeća namenske proizvodnje. O strateškim odlukama i rešenjima moći ćemo da razgovaramo tek nakon formiranja nove republičke vlade – kaže direktor Zastave Oružja Dragoljub Grujović.
U čemu je, onda, ovde problem, odnosno šta kragujevački oružari podrazumevaju pod konačnim rešavanjem statusa svoje i ostalih fabrika Odbrambene industrije Srbije i zašto zahtevaju da Vlada reši statusne nedaće preduzeća ove industrijske grane, i time napokon uredi oblast proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme u zemlji. Pod rešavanjem statusa fabrike domaće odbrambene industrije poslovodstvo i Sindikat Zastave Oružja podrazumevaju, pre svega, omogućavanje njihove privatizacije. Ovo stoga što se država, barem dosad, pokazala kao loš gazda i poslodavac. U prilog ovome i podatak da država sa domaćin preduzećima odbrambene industrije lane nije sklopila nijedan poslovni ugovor o produkciji naoružanja i vojne opreme za potrebe MUP i Vojske Srbije. Kako im ta vrsta proizvodnje donosi preovlađujući deo godišnjih prihoda, to su ove firme, zarad opstanka, upućene na inostrana tržišta, odnosno na izvoz naoružanja i vojne opreme.
Nevolja sa izvozom naoružanja i vojne opreme neretko, međutim, vidi se u tome da državi kao većnskom vlasniku preduzeća domaće namenske proizvodnje nije uvek u interesu njihov profit i opstanak, već da se, kad je njihovo poslovanje u pitanju, rukovodi navodnim ili stvarnim višim nacionalnim i državnim interesima. Zarad tih viših nacionalnih i državnih interesa, država je, primerice, u drugoj polovini 2006. zabranila izvoz domaćeg naoružanja i vojne opreme u zemlje evroazijskog regiona (Jermeniju, Azerbejdžan i Gruziju), i time Zastavu Oružje, Krušik i Slobodu uskratila za 20-tak miliona dolara. Naknadno se ispostavilo da je dobar deo tog izvoza, zbog pogrešno protumačenog odnosa Rusije prema poslovnim aranžmanima srpskih oružara sa pojedfinim evroazijskim državama, bio zabranjen nepotrebno. Vlada se zbog toga nije mnogo potresla, ali kragujevački oružari jesu, jer im je fabrika, usled gubitka zamašne devizne zarade, od oko 2,6 miliona dolara, zapala u finansijske teškoće.
Da je država Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja, loš gazda i poslodavac firmi namenske proizvodnje svedoči i njen odnos prema modernizaciji njihovih pogona. Iako je Vlada još pre godinu i kusur dana obećala da će, nakon prodaje Mobtela formirati fond odbrambene industrije iz kojeg bi se finasiralo osavremenjavanje firmi te industrijske grupacije, taj fond do dana današnjeg nije osnovan, uprkos činjenici da je Mobtel prodat za dobre pare. Ali, kako je modernizacija pogona i opreme nužnost da bi se opstalo na svetskom tržištu kako vojnog, tako i lovačkog, sportskog i oružja za ličnu odbranu, to je Zastava Oružje tokom prošle godine u nabavku nove proizvodne opreme iz Nemačke i Južne Koreje uložila oko dva miliona evra, računajući da će taj investicioni izdatak nadomestiti predviđenom deviznom zaradom od isporuke naoružanja i vojne opreme u Jermeniju, a koji je država, ponovimo, mesecima držala pod embargom.
– Smatramo da bi privatizacija kroz strateško parnerstvo sa svetskim kompanijama i u prozvodnji naoružanja i vojne opreme bila dobro rešenje za sve fabrike Odbrambene industrije Srbije, koje bi time dobile većinske vlasnike spremne da im otvore razvojne perspektive. Većina proizvođača naoružanja i vojne opreme u zapadnoj Evropi su privatne firme, mada se u pojediniom zemljama, Francuskoj i Belgiji, na primer, tom vrstom proizvodnje bave i državna preduzeća. No, država u zapodnoevrospkim zemljama podjednako vodi računa o razvoju i privatnih i državnih firmi za produkciju naoružanja i vojne opreme, jer se radi o specifičnoj i strateškoj proizvodnji od državnog interesa – kaže za Danas direktor Zastave Oružja mr Dragoljub Grujović.
Ukoliko, međutim, privatizacija firmi domaće odbrambene industrije u Srbiji, zbog državnih interesa, još uvek nije moguća, poslovodstvo i Sindikat kragujevačke fabrike Vladi predlažu još jedan model rešavanja statusa preduzeća te industrijske grupacije. Taj drugi model predviđa formiranje jedinstvenog preduzeća odbrambene industrije Srbije, koje bi, pored Zastave Oružja, činili Krušik, Sloboda, Prvi partizan, Milan Blagojević i Prva iskra. Ta jedinstvena firma poslovala bi pod ingerencijom države kao svojevrsno javno preduzeće, kojem bi na čelu bio SDPR Jugoimport. – Nije nam cilj da na ovaj način formiramo konzorcijum ili koncern odbrambene industrije Srbije, sa jedinstvenom poslovnom politikom i zajedničkim poslovodstvom. Verujemo, međutim, da bi objedinjavanje fabrika namenske proizvodnje oko SDPR Jugoimporta uveliko olakšalo njihovo poslovanje, pošto bi SDPR mogao, otkupom oružja, da interveniše u situacijama kakvu smo imali prilikom nedavne zabrane izvoza naoružanja i opreme u evroazijski region – ističe Grujović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
