Hoće li Olmert preživeti

Nakon nesposobnosti Izraela da prošlog leta izvojuje ubedljivu pobedu nad Hezbolahom u južnom Libanu, pritisak javnosti primorao je vladu premijera Ehuda Olmerta da obrazuje komisiju koja će ispitati uzroke iznenađujućeg neuspeha. Kako je mala milicija koja broji manje od nekoliko hiljada boraca mogla da preživi juriš najstrašnije vojne mašine na Bliskom istoku?
Komisija koju je predvodio penzionisani sudija Vrhovnog suda Elijah Vinograd upravo je objavila interni izveštaj. Kritika Olmerta, ministra odbrane Amira Pereca i načelnika generalštaba Dana Haluca – izložena detaljno i minuciozno u oceni na 117 stranica – žestoka je ali ne i iznenađujuća. Vinograd komisija artikulisala je ono što misli većina Izraelaca. Olmertu i Perecu nedostajalo je vojno, bezbednosno i političko iskustvo da bi se konfrontirali sa terorističkom organizacijom koja je upadala na izraelsku teritoriju, ubila brojne vojnike, otela dvojicu, a onda mesec dana zasipala hiljadama raketa civilne ciljeve.
U stvari, neiskustvo premijera i ministra odbrane jeste bez presedana u istoriji Izraela. Olmert koji je nasledio Ariela Šarona kao lider nove Kadima partije smatran je za kompetentnog ali beživotnog parlamentarca – a kasnije gradonačelnik Jerusalima – i bio je više poznat po svom polemičkom stilu nego po političkom statusu ili ozbiljnosti.
Za većinu Izraelaca, čak i za one koji su glasali za nega kao nosioca Šaronovog zaveštanja nakon dezangažovanja u Gazi, Olmert je ostao slučajni premijer. Slično tome, Perec poznat kao zapaljivi govornik i efikasan sindikalista, iznenadio je sve kad je pobedio na izborima za lidera Laburističke partije, a onda odabrao odbrambeni portfelj umesto ministarstva finansija.
Za mnoge, duet Olmert i Perec delovao je kao da priziva nevolje. Precizno rečeno, zbog toga što su svesni stalne bezbednosne pretnje s kojom se suočava njihova zemlja, Izraelci su uvek smatrali da bi njihovi lideri trebalo da budu u stanju da predvode Izrael u ratu, ali i da postave vojsci teška pitanja, kad diplomatija možda omane.
Kad je takav trenutak stigao, bukvalno iz vedra neba (ili je delovalo tako) u vidu napada Hezbolaha 12 jula. 2006, dvojica vodećih izraelskih političara bili su van svojih moći i uleteli u rat za koji ni oni ni izraelska armija nisu bili pripremljeni. Armiju je predvodio – prvi put u njenoj istoriji – vazduhoplovni general Dan Haluc koji je bio uveren da se sve može rešiti vazdušnom moći, stvarajući tako zapaljivu kombinaciju civilnog neznanja i vojne arogancije.
U odmerenoj, ali poražavajućoj prozi, Vinograd komisija daje neprelazne ocena svoj trojici lidera. Olmert je odlučio da ide u bitku nesmotreno i nesvestan posledica. Perec nije bio u stanju da odmeri strateške implikacije njegove odluke. Haluc je propustio da civilno rukovodstvo upozna sa svim raspoloživim vojnim opcijama koje su bile na raspolaganju armiji.
Haluc je podneo ostavku pre nekoliko meseci. Ali, i Olmert i Perec su saopštili da neće podneti ostavke uprkos zaključcima Komisije: umesto toga oni su obećali da će primeniti dalekosežno bitne preporuke iz izveštaja, koje se tiču politike, strategije i procesa donošenja odluka.
Hoće li Olmert i Perec biti u stanju da ostanu na svojim funkcijama? Njihova koaliciona vlada uživa lagodnu većinu u parlamentu, dok politička aritmetika ne nagoveštava neku sposobnu političku alternativu. Ali, javno mnjenje – nestabilno i ljutito – traži da obojica podnesu ostavke, nakon što je Komisija objavila svoj izveštaj u kojem navodi da samo 14 odsto Izraelaca smatra da Olmert treba da zadrži svoje mesto, dok manje od 11 odsto podržava Pereca.
Demonstracije sa zahtevom da vlada podnese ostavku planirane su za kraj ove nedelje, tako da će vladi biti očigledno mnogo teže da nastavi da funkcioniše. Već kolaju glasine o dvorskom udaru unutar Kadime s ciljem da Olmerta zamene ili zamenik premijera, veteran Šimon Peres, ili popularna ministarka inostranih poslova Cipi Livni. Ali, ne izgleda da će Olmert dozvoliti sebi da bude izbačen iz igre.
U stvari, Olmertova slaba i diskreditovana vlada možda čak i opstane. Ako bi vlada pala i bili održani novi izbori, postoje jaki nagoveštaji da bi pobednik mogao da bude Benjamin Netanijahu iz desničarskog Likuda, koji je bio desetkovan na izborima 2006, ali sada strpljivo čeka svoju šansu. Mnogi koji žele da Olmert ode ne bi pozdravili sa dobrodošlicom povratak Netanijahua, što bi moglo, takođe, da objasni ono što izgleda kao indirektna podrška Sjedinjenih Država Olmertu.
Samo jaka izraelska vlada može da donese bolne odluke neophodne da uspeju pregovori sa Palestincima. Kao rezultat, izgledi za značajan nastavak pregovora izgledaju tamniji nego pre. Zapravo, glavni gubitnik u libanskom ratu 2006. nisu ni Hezbolah ni Izrael, već mirovni proces.