Intelektualni obračun Uelbeka i Levija

Hvaljeni i kuđeni, nagrađivani i javno napadani i klevetani, obožavani i omrznuti, njih dvojica spadaju među retke evropske intelektualce oko kojih se uvek lome koplja, a javnost deli u dva zaraćena tabora. Intelektualni obračun Mišela Uelbeka i Bernar-Anri Levija, spakovan u knjizi Državni neprijatelji, objavila je nedavno beogradska Booka.

„Levi ne može da parira Uelbekovoj jetkoj duhovitosti, čitaocima poznatoj još iz njegovih romana, s kojom on sugeriše, recimo, da bi oporavak francuske privrede morao da se temelji na ugađanju azijskim turistima, željnim sira, romaničkih crkava i ušećerene pačetine. ‘Zar neko stvarno misli da ćemo mi postati lideri u oblasti proizvodnje softvera ili mikroprocesora? (…) Da se izrazimo sirovije: želim li ja da vidim Francusku kako se transformiše u zemlju-muzej, u jednu mrtvu zemlju, u neku vrstu turističkog kupleraja? Bez oklevanja odgovaram: DA’ (…) Levi piše ozbiljnije, ali je manje zabavan, revnosno iznosi Lukrecijevu atomističku teoriju, Lajbnicovu monadologiju, Levinasovu konceptualizaciju Drugog. Uelbek mu pak umorno otpisuje da te knjige nije čitao, i da jedva čeka da se vrati u Rusiju, u zemlju gde se ljudi raduju životu, u zemlju noćnih klubova punih ‘bujnih plavuša’. Stiče se utisak da svog dopisnika želi da izbaci iz takta…“, beleži o ovoj knjizi, između ostalog, Stjuart DŽefriz u londonskom Gardijanu.

Bernar-Anri Levi (1948), francuski filozof, romansijer, esejista, sineasta, dramaturg, poslovni čovek, intelektualac i hroničar francuskog društvenog i političkog života, otkako je svetlost dana ugledao njegov roman prvenac, Varvarstvo sa ljudskim likom (1977), slovi za uticajnu figuru na političkoj, filozofskoj, medijskoj i književnoj sceni u Francuskoj. Stalno u žiži javnosti, blaćen i cenjen, medijski i politički veoma aktivan, Levi je stigao da objavi i mnogo knjiga, što beletrističkih, što teorijskih, među kojima se izdvajaju i Božji testament, Francuska ideologija, Đavo u glavi, Poslednji dani Šarla Bodlera, Sartrov vek, Duh judaizma… Slavan, osporavan, hvaljen i nagrađivan kontroverzni francuski pisac, filmadžija i pesnik Mišel Uelbek rođen je 1958. na Reunionu, francuskom ostrvu nadomak Madagaskara, kao sin instruktora skijanja i lekarke, koji su za svog sina, po Uelbekovim rečima, ubrzo izgubili svako interesovanje. Do šeste godine živeo je u Alžiru kod majčinih roditelja, a nakon toga u Francuskoj, kod očevih, koji su ga i odgajili. Kasnije će uzeti devojačko prezime majke svog oca, i kao Mišel Uelbek ući u istoriju francuske književnosti. Godine 1980. diplomirao je agronomiju, a u književni svet ulazi 1985. pesmama objavljenim u magazinu La Nouvelle Revue. Iste godine kada mu izlazi prva zbirka poezije (1991), objavljuje i biografiju pisca horora H. P. Lavkrafta, kojim je u mladosti bio opčinjen. Tri godine kasnije objavljuje svoj romaneskni prvenac pod naslovom Proširenje područja borbe, kojim skreće pažnju publike i kritike. Slede romani Elementarne čestice (1998), Platforma (2001) i Mogućnost ostrva (2005), koji mu donose status jednog od najpopularnijih i najkontroverznijih francuskih pisaca današnjice. Za roman Elementarne čestice dobio je Prix Novembre i proglašen je nihilističkim klasikom. Poslednji roman koji je objavio Karta i teritorija, 2010, dobio je prestižnu Goncourt nagradu. Objavio je i tri CD na kojima peva/recituje svoju poeziju, a po romanu Mogućnost ostrva snimio je 2008. istoimeni film. Godine 2011. objavljena je njegova imejl prepiska s Bernar-Anrijem Levijem pod naslovom Ennemis publics. Početkom 2015. objavljuje roman Pokoravanje kojim potvrđuje svoju reputaciju najkontroverznijeg svetskog autora. Istog dana kad je knjiga objavljena dogodio se teroristički napad na časopis Charlie Hebdo na čijoj je naslovnoj stranici bio upravo Uelbek.