Foto: www.mc.rs

Ovu platformu su napravile NGO “Građanske inicijative” i agencija FoNet, kako bi se građani, medijski radnici, ali birokrate Evropske unije bolje informisali koliko je Srbija napredovala u poglavljima evropskih integracija koji obuhvataju medijske slobode.

Na onlajn platformi mogu da se vide medijski izveštaji, novinski informativni i istraživački  tekstovi, među kojima su i brojni Danasovi, saopštenja udruž nja novinara, ali i nevladinog sektora. Među njima su i javne nabavke u medijima i kontrola finansiranja, davanje novca za reklamiranje i provera pomoći lokalnim portalima i novinama, ali i sumarni izveštaji o napretku države.

Izgled nove platforme „Matrica slobode medija“

“Ideja je da obezbedimo praćenje razvoja slobode medija kroz EU integracije u poglavlju 23, koje je najbitnije za slobodu medija”, kaže Maja Stojanović, izvršna direktorka “Građanskih inicijativa”. “Ipak, malo građana zna, ali i medijskih radnika, da su brojna druga poglavlja blisko u vezi sa medijskim slobodama, pa je ovo prilika da se informišu, kao i da novinarima ponudimo izvor podataka. Takođe, U Evropskoj uniji nema konkrernih standarda za obezbeđivanje i procenu slobode medija, pa verujemo da naš novi servis može da pomogne i evropskim birokratama da steknu sveobuhvatnu sliku o medijskoj situaciji u Srbiji”.

Platforma je organizovana po poglavljima. Pored onog koji meri same medijske slobode, tu je i poglavlje 5, koje se tiče javnih nabavki, zatim 8, koje procenjuje napredak na polju državne pomoći, ali i 28 – zaštita potrošača, u ovom slučaju pri reklamiranju u medijima. Iako na prvi pogled ne deluje blisko povezano, kreatori platforme objašnjavaju da je za medijsku scenu u zemlji jako bitno i poglavlje 32, koje se tiče revizije i to na polju proveravanja davanja novca samoupravama koje ga dalje dele medijima na lokalu.
“Bitno je da postoji ovakav sadržaj i da mediji ne bi samo uzvestili šta država kaže na neku temu, već da vide i širu sliku”, dodaje Stojadinović.

Prema rečima Svetozara Rakovića, generalnog sekretara NUNS-a, plaftorma je dobra ideja jer može da pomogne i redakcijama u kojima nema novinara specijalizovanog za praćenje toka pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

“Većina redakcija nema dovoljno sredstava da angažuje novinara koji bi se samo specijalizovao za Evropsku uniju i koliko je Srbija napredovala u različitim poglavljima”, kaže Raković. “Sa tim problemom su se suočili i novinari u Hrvatskoj, koji su počeli da pišu o pregovorima tek neposredno pre ulaska Hrvarske u Uniju”.