Pašalić: Najviše pritužbi na socijalna davanja, neisplaćene plate, doprinose

On je u intervjuu agenciji Beta povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, koji se sutra obeležava, rekao da građani najčešće žele da razgovaraju lično sa ombudsmanom i sa zaposlenima iz institucije kada je u pitanju problem koji zaposleni direktno rešavaju.

„To je nama ukazalo na određene probleme koji se nisu mogli videti iz pisanih obraćanja, a što je najvažnije građani se osećaju sigurnije kada mogu direktno da iznesu problem koji imaju, ukazujući ne samo na institucije, već i na osobe koje su konkretno pogrešile u njihovom slučaju“, kazao je Pašalić.

Kako je istakao, mnogi građani koji su u radnom odnosu, bez obzira na neodređeno ili određeno vreme, trpe propuste ili namere poslodavaca da ne isplate ono što im po zakonu pripada.

„Zbog toga smo stavili težište na inspekcije rada, a zaštitnik građana u svakom od tih slučajeva reaguje i ukazuje na sistemske probleme“, rekao je Pašalić.

Ukazujući da se najviše krše socijalo-ekonomska prava on je naveo da je među njima 10 odsto prava koja proističu iz suđenja u razumnom roku, neizvršenja sudskih presuda i prava na pravično siđenje.

„To nam je ukazalo na problem koji građani imaju u postupcima koji se odvijaju pred sudom, zbog toga je i interes institucije Zaštitnik građana bio u tom pravcu. Ono što je suština jeste da građani ne treba da se prilagođavaju institucijama, već obrnuto“, rekao je Pašalić.

Podsetio je da su osnovane lokalne kancelarije institucije Zaštitnika građana u Bujanovcu, Preševu i Medveđi i da je u 2019. godini bilo je 600 pritužbi obraćanja iz tih opština.

„Obraćaju nam se i građani albanske i srpske nacionalnosti. Uglavnom ih tište isti ekonomski problemi, ali postoje specifični problemi vezani za određene nacionalne grupe. Kod Albanaca to su upis u biračke spiskove, evidencija njihovog prebivališta, ali i zapošljavanje, loša ekonomska situacija“, kazao je ombudsman.

Najavio je donošenje novog Zakona o Zaštitniku građana koji je, po njegovim rečima, pripremljen po preporukama Venecijanske komisije koje jačaju tu instituciju i idu u korist građana jer predviđaju direktniji kontakt sa građanima i tri puta duže rokove u kojima oni mogu da prijave problem.

„Ono što je takođe važno je da, prema predloženom zakonu, građani ne moraju da se obrate drugim institucijama da bi došli kod zaštitnika građana i izneli svoj problem. Takođe, bez obzira da li se vodi sudski ili neki drugi spor, građani mogu odmah da dođu kod zaštitnika građana i da iznesu svoj problem“, rekao je Pašalić.

Dodao je da je predviđeno da se proširi krug lica koji se mogu obratiti instituciji Zaštitnika građana na decu i na anonimne prijave, ali i da se uvede kontrola sudske uprave.

„Kao dugogodišnji sudija uvek sam se zalagao za bolji položaj sudija, za njihovu veću samostalnost i sigurnost, ali to ne znači da postupci treba da traju 50 godina. Građani se nikad nisu žalili na sudsku odluku, već na dužinu trajanja postupka, na to što odluke suda koje su donete u njihovu korist nikada nisu izvršene i na ono što se zove pravo na pravično suđenje. Tako da se nadam da ću naći razumevanje u pogledu kontrole sudske uprave“, rekao je Pašalić.

Naveo je da je u toku izbor zamenika zaštitnika građana i da se nada da će oni biti izabrani do kraja decembra.

„To će u mnogo čemu pomoći rad institucije. Prilikom izbora zamenika rukovodio sam se isključivo time da budu stručni za oblasti u kojima se pritužbe najčešće javljaju. Bilo nam je značajno da kao zamenici dođu ljudi sa velikim iskustvom u oblasti pravne struke, koji bi mogli da pomognu da se postojeća zakonska rešenja koja su loša, a ima ih mnogo, isprave, kao i da se u konkretnim pritužbama koje su i pojedinačne i sistemske pomogne građanima najbrže i na najadekvatniji način“, rekao je Pašalić.

Odeljenje institucije Zaštitinika građana za hitna postupanja, uvedeno u januaru ove godine, po njegovoj oceni dalo je dobre rezultate.

„Postoje niz primera koji opravdavaju uvođenje takvog odeljenja, od toga da je spasen život devojčici koja nije imala ni dve godine, reagovali smo na različite oblike zlostavljanja lica lišenih slobode po zatvorima, rešavaju se oni socijalno-ekonomskih problemi koji se tiču rada izvršitelja, prinudnih iseljenja i sličnih slučajeva“, rekao je Pašalić.

Govoreći o Nacionalnom mehanizmu za prevenciju torture on je istakao da se on bavi i odnosom prema licima koja su lišena slobode.

„To se u javnosti najčešće odnosi na lica koja se nalaze u pritvorima, zatvorima ili su zadržana u policiji. Ono što je ove godine bilo vrlo značajno i na šta je Nacionalni mehanizam obratio pažnju, su ona lica koja su lišena slobode i koja se nalaze u psihijatriskim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite“, objasnio je zaštitnik građana.

Kako je naveo, ove godine je značajno povećan broj poseta tim ustanovama u odnosu na prethodnih 10 godina. Tako je ove godine bilo devet poseta psihijatrijskim ustanovama, (u toku prethodnog perioda u proseku dve godišnje) i 12 poseta ustanovama socijalne zaštite, dok ih je u periodu do 2019. godine, na godišnjem nivou, bilo upola manje.

„Obišli smo najveći broj psihijatrijskih ustanova i ustanova socijalne zaštite, gde smo posmatrali kako se zaposleni odnose prema licima smeštenim u tim ustanovama. Utvrđeno je da je postojalo niz nepravilnosti, reagovali smo odmah da se to ispravi. Najčešće ova lica nisu pod fokusom javnosti, a nalaze se u teškoj situaciji koja može biti izvor nečije samovolje, neznanja a takođe određenih sistemskih propusta“, rekao je Pašalić.

Novina u Nacionalnom mehanizmu za prevenciju torture su vojne ustanove, kasarne gde iz disciplinskih razloga neka lica mogu biti lišena sloboda, a ove godine je, kako je kazao, bilo 16 obilazaka tih institucija.

„Imamo dobru saradnju sa vojskom, jer smo primetili da u ranijem periodu nije bilo obraćanja pažnje na ovu vrstu institucija. U buduće ćemo povećati broj poseta ovim institucijama, a one su uvek nenajavljene i često su i noćne posete“, rekao je Pašalić.

On je istako da je institucija Zaštitnik građana priprema sporazum sa medijskim udruženjima koji treba da obezbedi bezbednost i sugurnost novinara.

„Ono što institucija prati od svog postojanja to je ne samo bezbednost novinara, već i njihov položaj u smislu radnih odnosa, njihovih prava iz radnih odnosa i onoga što je važno, a to je svaka vrsta diskreditacije, vređanja, udaljenja novinara sa konferencije za štampu ili onemugućavanje pristupa, jer smatramo da je gruba povreda prava novinara i prava građana na informisanost“, rekao je Pašalić.

Dodao je da očekuje da do kraja ove godine bude potpisan sporazum, jer su svi dogovori i pregovori pri kraju između institucije Zaštitnika građana i novinarskih udruženja.

„Cilj je izrada platforme koja bi evidentirala svaki pritisak, napad ili vređanje novinara. Ono što je najvažnije to je ekonomski aspekt zaštite novinara, ova institucija zna da mnogi novinari rade na ugovor, mnogi su zaposleni na određeno vreme, mnogi imaju niske plate i honorare koji se neredovno isplaćuju. Ovakva platforma daje punu slobodu novinarskoj profesiji“, ocenio je Pašalić.