Povećava se koeficijent starosne zavisnosti u Evropskoj uniji

Prema najnovijim podacima koje je objavio Eurostat, stanovništvo Evropske Unije nastaviće da stari.

Ovaj podatak se može ilustrovati na koeficijentu starosne zavisnosti – definisanim kao odnos broja starih osoba (sa napunjenih 65 godina života i preko) u poređenju sa brojem ljudi radne dobi (od 15 do 64 godine).

Očekuje se da će koeficijent starosne zavisnosti u Evropskoj uniji biti 57 odsto u 2100. godini, a to je skoro duplo više nego u 2019. godini – kada je bio 31 odsto, što znači da će biti manje od dve osobe radne dobi za svaku stariju osobu sa 65 godina i preko.

Ovo predviđeno povećanje starosne zavisnosti prati trend koji je posmatran u prošloj deceniji – kada je 2009. godine starosna zavisnost bila 26 odsto.

Projektovani koeficijent starosne zavisnosti je najviši u Poljskoj, a najniži na Kipru.

Do 2100. godine očekuje se da će, u svim članicama EU, koeficijent starosne zavisnosti biti najviši u Poljskoj (63 odsto), nju slede Italija, Malta, Finska i Hrvatska.

Dok se najniži koeficijent starosne zavisnosti očekuje na Kipru (52 odsto), u Švedskoj, Češkoj, Nemačkoj, Danskoj i u Belgiji.

Trenutno Evropska unija ima 27 država članica, jer je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo EU 31. januara ove godine.

Metodološka napomena: Eurostatove projekcije stanovništva rezultat su niza pretpostavki o budućim kretanjima plodnosti, smrtnosti i neto migracija. To znači da njih ne bi trebalo smatrati prognozama, već ih treba tumačiti kao jedan od niza mogućih demografskih dešavanja.