Publika u Srbiji želi da podrži nezavisne medije 1Foto: Irex

Koliko god mi želeli da nezavisno novinarstvo nastavi da opstaje samo zahvaljujući starim biznis modelima kao što su reklame, oglasi i kupovina štampanih medija na kioscima, ti dani su davno prošli i moramo shvatiti da se neće vratiti. Koliko god to nepopularno zvučalo, nezavisni mediji treba da razmišljaju i deluju kao preduzeća i potrude se da diversifikuju prihode kako bi preživeli i napredovali.

To ističe u intervjuu za Danas Evan Trejs, direktor USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija (Strengthening Media Systems project – SMS) koji realizuje IREX.

S njim smo razgovarali o medijskoj sceni u Srbiji, stepenu medijskih sloboda, kao i o uticaju pandemije korona virusa na opstanak medija i profesionalnog novinarstva.

Koliko dugo pratite medijsku scenu u Srbiji i kakve promene ste uočili?

U avgustu će biti tačno dve godine otkako sam se doselio u Srbiju. Od tada do danas mogu slobodno da konstatujem da je bilo dosta i pozitivnih i negativnih promena. S jedne strane, nastavio se trend politizacije medija i konsolidacije vlasništva u njima. Zatim proizvodnja i distribucija lažnih vesti i manipulacije njima postaju sve veći problem, dok mnogi nezavisni mediji i novinari i dalje vode borbu za nesmetan rad i pristojan život u vrlo teškim uslovima i specifičnom okruženju. Opet, s druge strane, moramo primetiti evidentan napredak kod određenih nezavisnih medija kad je u pitanju upotreba tehnologije i korišćenje podataka u poslovanju, uvođenje novih alata za komunikaciju sa publikom, rad na razvoju dodatnih izvora prihoda, kao i sve veća direktna podrška medijima od strane publike.

Kako ocenjujete nivo medijskih sloboda u Srbiji?

Kao i u mnogim drugim delovima sveta, i u Srbiji se nažalost medijske slobode susreću sa brojnim izazovima. Najskoriji izveštaji Fridom hausa i Reportera bez granica pokazuju da su novinari i dalje pod pritiskom, dok su nezavisni mediji suočeni sa ozbiljnim ekonomskim teškoćama i preprekama u pristupu informacijama i finansiranju iz javnih fondova. Iako se Projekat jačanja okruženja za održivost medija konkretno ne bavi pitanjima medijskih sloboda, sa pažnjom pratimo sva dešavanja na medijskoj sceni, te smo vrlo dobro upućeni sa kojim se problemima naši partneri svakodnevno susreću, ali i svesni troškova i rizika sa kojima se nose.

Prema novom izveštaju Fridom Hausa, Srbija više nije delimično konsolidovana demokratija, već je svrstana u kategoriju hibridnih režima, a sloboda medija je mala. Ako izuzmemo uticaj vlasti, koji je očigledan, koliko nezavisni mediji sami uspevaju da se izbore za svoje mesto u društvu?

Publika u Srbiji želi da podrži nezavisne medije 2
Foto: Irex

Ovo je vrlo važno pitanje. Bitka nezavisnih medija za što bolji položaj u društvu, zaista JESTE prava borba i ona se ne vodi samo u Srbiji. Kao što ste u pitanju naveli, čak i kada bi zanemarili uticaj politike, nezavisni mediji su suočeni sa veoma obeshrabrujućim okruženjem. Društvo je preplavljeno informacijama koje dopiru sa svih strana, što predstavlja veliki izazov za male i nezavisne medije koji žele da opstanu i da uspostave održivo poslovanje.

Projekat jačanja okruženja za održivost medija podržava nezavisne medije omogućavajući im da temeljno analiziraju svoju publiku, posebno na lokalnom i regionalnom nivou, kako bi razumeli potrebe i želje onih koji ih prate i čitaju, a što bi rezultiralo izgradnjom veće zajednice i boljeg odnosa poverenja između građana i medija.

Ovo nije nimalo lak zadatak, ali dosta toga ukazuje na to da značajan deo populacije želi pouzdano i nepristrasno novinarstvo koje se bavi pitanjima od javnog značaja i da će, ukoliko im se takav sadržaj ponudi, biti spremniji da podrže svoje medije i izdvoje određeni novčani iznos. To se pokazalo istinitim kada su u pitanju i veći mediji. Njujork tajms je u 2019. godinu zaradio više od pretplata čitalaca, nego od oglašavanja. Ovaj primer govori da je jedan od načina borbe za mesto pod suncem jačanje veze sa svojom publikom, uveravajući ih da je novinarstvo koje joj nudite vredno svake vrste podrške, pa i materijalne.

Klub čitalaca Danasa kao i nedavne kampanje za prikupljanje sredstava Peščanika i TV Foruma iz Prijepolja su odlični primeri koji pokazuju da je publika u Srbiji spremna da podrži nezavisne medije kojima veruje i koje ceni. Pored toga, svetski trendovi ukazuju da nezavisni mediji moraju da razmišljaju i o alternativnim modelima poslovanja, kao što je na primer organizacija događaja, usluge prevođenja, ili čak otvaranje kafića ili onlajn prodavnica.

Koliko je za demokratsko društvo važno da ima kvalitetan javni servis, ali i snažne lokalne medije?

Vidite, reklo bi se da je odgovor na ovo pitanje očigledan – da, demokratija zavisi i od kvalitetnog javnog servisa i lokalnih medija. Međutim, u realnosti mnogi ljudi se ne bi sa tim saglasili, ili čak ne bi uopšte na taj način ni razmišljali.

Prethodni projekat koji sam vodio bio je fokusiran na oživljavanje i redizajniranje javnog sistema biblioteka koji bi odgovorio potrebama zajednice i doprineo boljem životu građana u lokalnim sredinama. Iako su mnogi ljudi prepoznali ulogu koju bi snažne lokalne biblioteke mogle da igraju u društvu i u razvoju veza unutar zajednice, istina je da u današnjem svetu, u kom preovladavaju pametni telefoni i društvene mreže, takođe veliki broj ljudi prosto ne misli da je to pitanje važno. Slično je i sa lokalnim medijima i javnim medijskim servisima. Ono što je bilo potrebno uraditi u slučaju biblioteka je isto što se mora uraditi po pitanju javnih medijskih servisa i lokalnih medija – njihov značaj kao i vrednost moraju biti dokazani od same publike.

Mi ne možemo da pretpostavimo da će ljudi tek tako prepoznati potrebu za jakim lokalnim medijima. Oni to zaista treba i da žele. Način da se to postigne jeste da se shvate i zadovolje njihove potrebe, kako u pogledu sadržaja tako i u načinu njegove distribucije. Primera radi, recenzije restorana ili sportska stranica u vašem mediju mogu biti mehanizam koji će vam potencijalno omogućiti finansijska sredstva neophodna za bavljenje istraživačkim novinarstvom.

Konačno, demokratija ne zavisi toliko od medija ili bilo koje institucije, već najpre od samih građana. Ako građani cene efektivne institucije, saglasni su sa setom objektivnih normi, prate kvalitetne medije i zahtevaju bolje, relevantnije informacije, u tom slučaju i demokratija ima šansu da se razvija i opstane. Međutim, neophodno je da sve bude inicirano od samih građana, dok je zadatak nezavisnih medija da im potom dokažu da to što su stvorili zaista doprinosi boljem kvalitetu njihovih života.

Kako će pandemija korona virusa uticati na rad medija u svetu, ali i Srbiji? U tom smislu, šta vidite kao prepreku, a šta kao šansu za medije?

Publika u Srbiji želi da podrži nezavisne medije 3
Foto: FoNet/ Velimir Ilic

Kao i svuda, pozitivna strana pandemije je bila ta što je potražnja za kvalitetnim, lokalnim informacijama bila velika. Negativna je to što su ekonomski uslovi prosto progutali prihode od oglašavanja i gotovo ugasili štampu. Ono što je naš projekat zagovarao i podržavao tokom perioda krize je da se dodatna pažnja i porast publike treba iskoristiti za jačanje podrške u zajednici, interesovanja za nezavisne medije, kreiranje bolje ponude i konačno pripremu za period posle COVID-a. Niko ne zna tačno kad i kako će se sve ovo završiti, ali mi verujemo da nezavisni, odgovorni mediji zapravo mogu da izađu iz ovoga jači i održiviji.

Već se neko vreme spekuliše da u svetu preovladava trend okretanja država samih sebi i da globalizam slabi. Kako će to uticati na slobodan protok informacija i slobodu medija uopšte?

Bez ulaženja u debatu o globalizaciji i u kom pravcu će se svet dalje razvijati, mislim da je priroda tehnološkog i informacionog okruženja takva da niko ne može sasvim da zatvori slobodan protok informacija. Sigurno je da interesi raznoraznih centara moći mogu otežati njihov tok i usmeriti ih ka marginama ili mutnim vodama dezinformacija.

Ipak, na kraju su građani ti koji se pitaju i koji će odlučiti kakvo će biti njihovo medijsko okruženje, kao i sami mediji. Ako dovoljan broj njih zahteva kvalitetne i relevantne informacije, onda nezavisni mediji imaju šansu da prežive prisutne trendove. Ukoliko vlade ne edukuju svoje građane da cene kvalitetne i nepristrasne informacije, tada mediji, njihovi partneri, zajednice i porodice moraju to da učine.

Ne verujem da smo nužno u opasnosti od gubitka kvaltetnog novinarstva, ali u nekim zemljama je definitivno dobar trenutak kada bi zagovornici, pristalice i branioci lokalnih i nezavisnih medija mogli istupiti i stati u njihovu odbranu. U suprotnom ti isti mediji se mogu pretvoriti u sušto „građansko novinarstvo“, usamljeno na ćoškovima interneta.

Koliko se osnovna uloga medija promenila s obzirom na ekspanziju društvenih mreža? Šta je publici danas potrebno od medija?

Društvene mreže su preispitale ljudsku komunikaciju na više nivoa. U postojećem okruženju, mislim da mediji treba da se najpre fokusiraju na objektivne analize i kontekstualizaciju, kao i na specijalizaciju i lokalizaciju tema. To podrazumeva da ljudi treba da nauče i da budu u toku ne samo sa događajima na globalnom i nacionalnom nivou, već i da razumeju kako su te promene povezane sa njihovom svakodnevicom. Istovremeno, građanima su potrebne sveobuhvatne informacije i podaci koji im mogu pomoći u boljem donošenju odluka u okruženju u kom žive. Mediji, naravno, i dalje moraju da služe svojoj svrsi – da pozivaju donosioce odluka i druge moćnike na odgovornost, kao i da obavljaju nadzor nad dnevnim procesima koje utiču na živote svih nas. Objave na društvenim mrežama jednostavno ne mogu da se uporede sa takvom vrstom kvalitetnog novinarstva.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.