Foto: MZŽS

On je, na Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu, naglasio da je zemljište prvorazredni prirodni resurs koji je najviše izložen degradaciji usled delovanja čoveka, te da je zato očuvanje i zaštita zemljišta od devastirajućih procesa jedno od najznačajnih pitanja u zaštiti životne sredine.

Srbija kao zemlja potpisnica Konvencije o borbi protiv dezertifikacije, dodao je Trivan, preduzima mere za sprečavanje isušivanja i degradacije zemljišta, među kojima je kao značajan praktični doprinos donošenje Zakona o klimatskim promenama koji će ovu oblast uskladiti sa svim drugim sektorskim politikama.

On je ukazao da će, u sprečavanju dalje degradacije zemljišta, Srbija primeniti nekoliko najznačajnijih mera, među kojima je na prvom mestu pošumljavanje.

„Sačuvajmo svoje zemljište tako što ćemo pošumiti, sačuvajmo svoje vode, sačuvajmo zemljište od erozije i svega ostalog što ga degradira“, rekao je ministar ističući da će Ministarstvo i dalje nastaviti da dodeljuje sredstva iz Zelenog fonda lokalnim samoupravama za pošumljavanje.

Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da su šume najbolje sredstvo za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, ali da se u Srbiji nedovoljno intenzivno pošumljava.

On je rekao da je i prostornoplanskim dokumentima predviđeno da Srbija poveća procenat pošumljenosti sa sadašnjih oko 31 posto na 42 posto, a da je nedopustivo da AP Vojvodina  ima još uvek oko 6,2 posto teritorije pod šumom, iako je planirano da se ona poveća na oko 12 posto.

Uprkos zalaganjima nadležnih preduzeća i preduzetim merama, mora se raditi brže, naglasio je Ristić, jer pošumljavanje nije samo sebi cilj, već uspostavljanje stabilnih šumskih ekosistema.

On je istakao da je zbogprisutnih devastirajućih procesa u Srbiji neophodno staviti pod strogu kontrolu područja koja su u režimu zaštite.

Degradacija zemljišta i smanjenje biloške raznovrsnosti koje prati taj proces su globalno pitanje sa kojim se suočavaju brojne zemlje, i zato moraju se tražiti zajednički odgovori na ove izazove i preduzimati zajedničke akcije, ukazao je u svom obraćanju na skupu ambasador Arapske Egipat u Srbiji Amr Alguvejli.

On je istakao da planovi u razvijanju saradnje Srbije i Egipta u oblasti zaštite životne sredine, kao i Memorandum o razumevanju između dve zemlje u ovoj oblasti koji je u pripremi, podrazumevaće mere u borbi protiv dezertifikacije u međunarodnim okvirima.

Ujedinjene nacije ustanovile su 17. jun kao Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše kako biovaj problem stavile u fokus međunarodnog delovanja i zajedničkih globalnih napora.

Povezani tekstovi