Zadovoljan samo prvim mestom

Iz godine u godinu klub je na svim nivoima jačao. U jednom periodu, pre pet sezona, bio je i srpskoligaš. Usledio je pad, ne i nestanak s pazarske fudbalske mape. Posle ispadanja iz zone, ove sezone fudbaleri Jošanice igraju ligu Raškog okruga. Trenutno su u samom vrhu tabele. Tim koji ima samo jedan cilj, povratak u zonu, predvodi mladi stručnjak Kenan Kolašinac. U svojoj trenerskoj radnoj knjižici već ima ubeležen staž na klupi prvog tima FK Novog Pazara. Zbog pretemperamentnog ponašanja na utakmici protiv Mladosti iz Apatina kažnjen je dvogodišnjom zabranom obavljanja trenerskog posla. Posle izdržane suspenzije vratio se poslu. Jošanica je prva stanica na njegovom putu povratka u svet fudbala. U igračkoj karijeri pored nastupa za Novi Pazar, nosio je i dresove Sloge iz Kraljeva i Sloge Jugomagnat iz Skoplja. Dolazi iz poznate novopazarske sportske porodice. Njegov otac Omer Kolašinac tvorac je čudotvornih, najblistavijih rezultata pazarskih boksera tokom sedamdesetih godina prošlog veka, a brat Sead je dugo godina sa velikim uspehom branio boje Novog Pazara i najpoznatijih makedonskih prvoligaša.

Predvodili ste najbolje novopazarske fudbalere u drugoligaškim vodama. Trenutno ste na klupi ekipe koja se takmiči u petom fudbalskom rangu na nivou zemlje. Mnogi treneri ne vole ovakve preokrete u svojoj karijeri?

-Imam svoju fudbalsku filozofiju. Volim da radim jer jedino radom i rezultatima u nekom klubu mogu da se dokažem i nametnem. Jošanica je jedna od stanica na mom fudbalskom putu i to jako bitna. Ne pripadam onoj vrsti trenera koji misle da se preskakanjem razreda stiže do uspeha. Dugo sam radio sa pionirskim i omladinskim pogonom u FK Novi Pazar, ta škola se ne može platiti nikakvim novcem. Posle suspenzije i pauze krenuo sam od nule. Niko danas nije u mogućnosti da mnogo bira posao. Moje i ambicije Jošanice u ovom trenutku su se poklopile. Nisam nezadovoljan onim što sam postigao u vreme kormilarenja najjačim sastavom Novog Pazara. Taj period je daleko iza mene, ali nosim jedno ogromno iskustvo od kog imam samo koristi, jer nameravam da se vratim na mesto na kojem sam jednom već bio. Vidite i ove sezone u Novi Pazar je stigao stručnjak sa strane i vrlo brzo spakovao kofere i otišao. Nemam ništa protiv trenera koji dolaze, ako od njih mi domaći treneri možemo nešto da naučimo. U poslednje vreme u Novi Pazar istižu oni koji ne donose ništa dobro ni klubu, i od kojih nema šta da se „kupi“. S druge strane Ljutvo Bogućanin, Esad Karišik, Sead Kolašinac, Sead Halilagić… znaju i mogu više. Istina, dobijali su i oni priliku, ali niko nije imao strpljenja da ih sačeka s rezultatima.

Pre početka prvenstva, a i na nedavnoj vanrednoj skupštini kluba rečeno je da Jošanica ima samo jedan cilj, povratak u zonu. Poznati ste kao trener koji voli kad se pred njega postavljaju visoki zahtevi. Imate li tim za ostvarenje planiranog?

-Da uprava kluba na čelu sa Ekom Jablaničaninom nije izašla sa jasnim stavom po kojem je plasman u zonu prioritet, ovog posla se ne bih prihvatio. Ne volim prosek ni u jednom segmentu fudbalske igre. Tim čine pojedinci koji su spremni da na svojim plećima iznesu naše pobedničke ambicije. Naravno, nismo savršena ekipa. Valjalo bi da imamo još jednog kvalitetnog napadača, kao i odbrambenog fudbalera, tada bi sa velikom verovatnoćom mogao da kažem da ćemo na kraju šampionata biti prvaci. Ako, a nadam se da hoćemo, do kraja prvenstva sve utakmice kao domaćini budemo igrali na Gradskom stadionu, naše šanse da ostvarimo cilj samo se uvećavaju. Ekipa koja u svom sastavu ima Kecapa, Numanovića, Omerovića, Kučevića, Muratovića, Kolašinca… može ravnopravno da se nosi sa odličnim sastavima iz Baljevca, Kovača i Oplanića. Timovi Rudara, Radničkog i Mladosti uz nas figuriraju kao najozbiljniji kandidati za najviši plasman. U vreme treniranja Novog Pazara imao sam ogroman pritisak da ekipa sačuva status drugoligaša. Ništa manji pritisak ne osećam ni u ovoj situaciji kad sa Jošanicom treba juriti zonu. Spreman sam da u potpunosti odgovorim izazovu. Nisam od onih trenera koji sebe smatraju najpametnijim, ali ne dozvoljavam da mi se iko meša u posao oko sastava tima. Otvoren sam za sve vrste sugestija. Imam ideje, nisam tvrdoglav, već dosledan i istrajan u sprovođenju svojih vizija u delo. Ako sam nešto jednom obećao, to ću sigurno i ispuniti. Primera radi, kad igraču nekoliko dana pre utakmice kažem da će igrati, tako će i biti, i nikako drugačije. Ja verujem fudbalerima, oni veruju meni, i zato i jesmo trenutno tako visoko plasirani.

Dve godine niste sedeli na klupi neke od ekipa. Čini se da ste u ovom periodu u potpunosti sazreli kao trener. Godi vam što su čelnici kluba imali poverenja u vas.

-Mnogo sam se promenio u međuvremenu. Kazna koju sam dobio za mene je bila velika škola. Promenio se moj pristup poslu, kao i ponašanje na klupi. Trener je po prirodi svog posla prinuđen da tokom utakmice priča i opominje. Normalno je da i nas, kao i igrače igra ponese. Sad kontrolišem svoj temperament, umem da mirno sedim i pratim igru sa klupe. Imao sam za sve ovo vreme dovoljno mogućnosti da se još dodatno unapredim u struci i mislim da sam i taj deo korektno obavio. Drago mi je i da je Sportski savez prvi put konkretno odlučio da pomogne Jošanici. Ne može jedan čovek, pa zvao se on i Eko Jablaničanin, sve sam. Pomoć koju imamo od firme „Adi i Eki“ je od nemerljivog značaja. Prija poverenje koje su mi ukazali čelnici kluba, posebno to što su istakli da sam jedan od retkih trenera koji je spreman da vodi ekipu. Istakao bih i sjajnu saradnju koju imamo sa ljudima iz FS Raškog okruga, posebno sa predsednikom Bobanom Dmitrovićem, koji je još uvek i aktivan igrač čačanskog Borca.

Složićete se, trener nije samo neko ko sastavlja tim.

– Imala je Jošanica u prošloj sezoni možda i kvalitetniji sastav, a ipak je ispala iz zone. Malo ekipa danas, bez obzira na rang takmičenja, ne plaća svoje igrače. Mi ni ove godine nemamo tu mogućnost, jer novca nema. To mora da se promeni. Hoću zadovoljnog fudbalera u svakom smislu. Para nema, ali ima discipline i odgovornosti u igri. Važno je da smo taj jako bitan korak na putu ka pozitivnim rezultatima napravili. Družim se redovno sa trenerskom literaturom, a još uvek razrađujem fudbalsku filozofiju velikog Abdulaha Gegića. Njemu zahvaljujući shvatio sam da su četiri detalja najbitnija u trenerskom poslu. To su priprema, vođenje utakmice, određivanje taktike i vršenje dobrih izmena. Gledam da tim koji predvodim uvek igra ofanzivno, bez obzira na rezultat koji je u tom trenutku. Ako moja ekipa ima prednost od jednog ili dva gola nema povlačenja. Najvažnija u takvim situacijama su izmene koje vršim. Na početku trenerske karijere događalo se i da izgubim utakmicu koja je već bila dobijena, samo zato što su priliku da zaigraju dobijali fudbaleri koji nisu mogli da odgovore zadatku. Često tokom igre volim i da rotiram igrače na terenu. Želim da u timu imam polivalentnog igrača, a ne onog koji može da zadovolji samo igrom na jednoj poziciji. Moderan fudbal traži i modernog fudbalera, a to je samo onaj koji je u stanju da igra na više pozicija na terenu.

Ljajić predodređen da uspe

Adem Ljajić je fudbaler Partizana o kom se mnogo lepog govori. Bili ste mu prvi trener. Ova euforija vezana za njegove igre za Vas ne predstavlja nikakvo iznenađenje.

-Tačno tako. Bio sam prvi Ademov trener. Nisam hvalisavac, ima očevidaca koji znaju šta sam rekao kad sam video njegov prvi dodir lopte. On je predodređen da uspe. Samo čudo je moglo da se dogodi a da ne postane ono što jeste, jedan od najtalentovanijih mladih fudbalera u Evropi. Svojevremeno je igrao u timu u kojem su gotovo svi igrači od njega bili stariji i po tri godine. I u takvom okruženju delovao je dominantno, a isticao se i zrelošću u igri. On je čarobnjak, s loptom sve zna. Ima još jedna vrlo pozitivna stvar vezana za njega, mnogo voli fudbal. Ne vidim šta bi moglo da se desi a da ne napravi veliku karijeru. Retki su polušpicevi koji su toliko opasni po protivnika kad je lopta u njihovom posedu, kao što je to Ljajić. Nedavno je posle utakmice omladinskih reprezentacija Engleske i Srbije, koju su naši dobili najviše zahvaljujući Ljajiću, ostao u trening kampu Mančester junajteda. Neće još mnogo vremena proći a on će biti u prvom sastavu jedne od jačih evropskih ekipa, a potom i njen vodeći igrač.