Foto: Pixabay/NickyPe

Ovo se potpuno kosi sa važećim Zakonom o zaštiti potrošača, po kome je minimalni garantni rok dve godine. Čak ni taj rok od dve godine, nije garancija.

Ne može bilo koji trgovac da kaže za robu koju proda kupcu, da uz nju daje i garanciju, ako ona važi dve godine. To nije garancija, to je zakonodavac već propisao, i ne može ništa manje od toga. Ako je garantni rok duži od dve godine, onda je to pravi garantni list“, objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

On dodaje i da je veliki problem prilikom kupovine proizvoda i njihov vek trajanja kao i „programirani kvarovi“.

„Kupite nov proizvod, pokvari se neposredno posle isteka garancije, i onda vam u servisu kažu da je to stariji model i da za njega više ne prave rezervne delove. A proizvod star dve godine. Mislim da je to pravi problem“, stav je Papovića.

Takođe, jedna od nejasnoća koja se javlja kod potrošača je i razlika između saobraznosti i garancije. Ova dva pojima su različita, i nezavisna jedna od drugog.

Saobraznost podrazumeva da trgovac u zakonskom roku, koji je dve godine za novu robu ili uslugu, i godinu dana za polovnu, održava kupljeni proizvod. Ako se takav proizvod pokvari u roku od prvih šest meseci potrošač ima pravo da bira između popravke, zamene ili raskida ugovora odnosno povraćaja novca.

Garancija predstavlja posebnu pogodnost koju trgovac nudi sa određenom robom ili uslugom. Njom se nude dodatne pogodnosti potrošaču, i ona traje duži vremenski period.

EU se zalaže za „pravo na popravku“

Novi uređaj koji je neupotrebljiv, ako se pokvari nakon isteka garancije, nije samo „boljka“ Srbije. I Evropska Unija planira da uvede takozvano „pravo na popravku“, odnosno da nateraju proizvođače da prave kvalitetnije i dugotrajnije uređaje, ali i rezervne delove za njih. Evropski predlog odnosi se na rasvetu, televizore i velike kućne aparate. Prema analizi Evropskog biroa, između 2004. i 2012. godine, sa 3,5 odsto uređaja koji su se pokvarili u prvih pet godina upotrebe došlo je do povećanja na 8,3 odsto, a analiza je pokazala da je više od 10 odsto bačenih veš-mašina staro manje od pet godina.

Udruženja potrošača najavljuju da će njihov predlog biti da se od proizvođača zahteva i da proizvode što više standardnih delova. Na primer, da veš mašine koriste iste bubnjeve.

Povezani tekstovi