"Manifest Davos", novi kapitalizam ili samo dobar PR 1Foto: EPA-EFE/ GIAN EHRENZELLER

Ovogodišnji Svetski ekonomski forum ili kraće Davos je završen prošlog petka, a čini se da je glavna briga bogatih zaštita životne sredine. Iako su i prethodnih godina ekologija i održiv razvoj bili značajne teme, a prošle godine se na ovoj pozornici prvi put pojavila švedska tinejdž ekološka aktivistkinja Greta Tunberg, ovogodišnji Forum nazvan je u javnosti i „Davos globalnog zagrevanja“.

„Klima i životna sredina su danas vrucŽa tema, ali u praksi ništa nije urađeno“, rekla je Greta Tunberg na okruglom stolu posvećenom klimatskim promenama i dodala da se emisija CO2 nije smanjila.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poručio je da je svet osuđen na propast zbog klimatskih promena ukoliko industrijske zemlje ne smanje gasove staklene bašte.

„Dok naša planeta gori mnogo donosilaca odluka se bavi trivijalnim stvarima. Svaki grad, region, banka, penzijski fond i fabrika moraju potpuno da promene način kako rade i investiraju kako bi se izbegla tačka posle koje nema povratka“, poručio je Gutereš i posebno istakao najodgovornije, a to su najrazvijenije zemlje sveta. Grupa 20 najrazvijenijih zemalja (G20) emituje 80 odsto gasova koji doprinose klimatskim promenama.

U ovom kampu među mnogim drugima našao se i bivši potpredsednik Amerike Al Gor koji je klimatsku krizu u kojoj se svet nalazi uporedio sa Termopilom, Dankirkom i na kraju i 11. septembrom.

Ipak, prva zvezda prošlonedeljnog foruma bio je aktuelni predsednik SAD Donald Tramp koji je za tri godine na čelu američke administracije bio dva puta gost Davosa što je više nego Obama i Klinton zajedno. E, on je imao nešto drugo da poruči okupljenima.

„Moramo da odbacimo večite proroke propasti, oni su naslednici nekadašnjih gatara“, poručio je Tramp poredeći ih sa „Kasandrama ranijih decenija koje su upozoravale na prenaseljenost, masovna umiranja od gladi i kraj nafte. Nikada nećemo dozvoliti radikalnim socijalistima da izbrišu našu slobodu“, slavodobitno je poručio Tramp nakon 40-minutnog izlaganja o ekonomskim uspesima SAD pod njegovim vođstvom.

Svom šefu se pridružio i ministar finansija SAD Stiv Mnuhin, koji se zapitao koje kredencijale ima Greta Tunberg da priča o svetskoj ekonomiji.

„Da li je ona glavni ekonomista. Zbunjen sam“, zapitao se Mnuhin na razgovoru sa novinarima dodajući da je to samo šala. Ipak, Tunberg mu je odgovorila da nije potrebna diploma iz ekonomije da bi se shvatilo da subvencije fosilnim gorivima nemaju mnogo smisla.

Američki milijarder DŽordž Soroš nije bio toliko oduševljen uspesima Trampa i SAD ekonomije i na večeri (neformalnoj) je upozorio na pregrevanje ekonomije.

„Berza slaveći Trampove vojničke uspehe dostiže nove visine. Ali pregrejana ekonomija ne može da kuva još dugo. Da su izbori bliže to bi značilo siguran reizbor, ali problem je što su izbori za 10 meseci i u revolucionarnoj situaciji, to je ceo vek“, rekao je Soroš, prenosi londonski Gardijan.

Možda se na Davosu ne donose nikakve obavezujuće odluke, ali ovaj forum koji je osnovao Klaus Švab u mestu koje je proslavljeno pre stotinak godina u knjizi Čarobni breg Tomasa Mana, znao je da bude začetnik globalnih promena. Na 50. godišnjicu Foruma donet je „Manifest Davos“ koji pretenduje da promeni način na koji današnji kapitalistički svet funkcioniše.

Prema njemu svrha kompanija nije samo zadovoljavanje njihovih vlasnika, već dobrobit svih zainteresovanih strana, zaposlenih, kupaca, dobavljača, lokalnih zajednica, pa i društva uopšte.

Zanimljivo je da su u manifestu nabrojani ciljevi koje kompanije treba da ispune, a to su zadovoljavanje potreba potrošača, tretiranje zaposlenih za poštovanjem i dostojanstvom, priznavanje dobavljača kao pravih partnera kompanije i služenje društvu kroz podršku zajednici i plaćanje poreza, a tek na petom, poslednjem mestu je prinos na investiciju, odnosno profit.

Manifest posmatra kompanije kao nešto više od ekonomske jedinice za stvaranje vrednosti, kao sredstvo za ispunjenje potreba društva, a uspeh kompanije se ne sme gledati samo kroz kreiranje vrednosti za svoje vlasnike već i kroz ispunjenje ekoloških i društvenih ciljeva. Klaus Švab je ocenio da su modeli vlasničkog kapitalizma koji je prigrlio zapadni svet i državnog kapitalizma u kome države upravljaju ekonomijom prevaziđene i da je budućnost u stejkholding kapitalizmu.

Na panelima i marginama foruma bilo je i drugih zanimljivih tema ili anegdota. Recimo nastup bivšeg ministra spoljnih poslova Libana i lidera najjače političke partije u ovoj zemlji Gebrana Bazila. U Libanu je čak pravljena i peticija protiv njegovog odlaska u Davos u trenutku kada građani protestuju na ulicama zbog korupcije i ekonomske krize, ali je on na panelu na kom je gostovao izjavio kako nije država platila njegov put već mu je „prijatelj ponudio da prisustvuje Davosu“. Moderatorka panela Hedli Gembl sa CNBC televizije je na to odgovorila kako bi i ona volela da ima takve prijatelje, a umešala se i holandska ministarka za spoljnu trgovinu Sigrid Kag rečima „nama nije dozvoljeno da imamo takve prijatelje“.

Jedna od važnih tema na Davosu bila je i sajberbezbednost. Međutim, poseban ton ovome dala je priča otkrivena prvog dana foruma da je saudijski princ Mohamad bin Salman hakovao telefon DŽefa Bezosa, vlasnika Amazona, i što je još važnije Vašington posta. Međutim, niko od prisutnih nije hteo da komentariše ništa na ovu temu. Inače, procenjuje se da bi sajbernapadi mogli da koštaju 90 biliona dolara ukoliko zaštita ne bude pratila tehnološke promene.

Čiji je svemir?

Ministar trgovine SAD Vilbur Ros pokrenuo je pitanje vlasništva nad svemirskim otkrićima i upozorio da bez međunarodnih pravila o istraživanju svemira može doći do bezakonja i situacija kao na Divljem zapadu aludirajući na sve dužu listu svemirskih agencija u svetu.

„Ko poseduje svemir? Ko poseduje ono što nađemo? Ako neko dođe prvi na asteroid da li njemu pripadaju svi minerali sa tog asteroida?“; zapitao se Ros.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.