Naplatom kamata i provizija banke zaradile 70 milijardi dinara

Kada je polovinom prošle godine Narodna banka Srbije objavila podatak da je celokupan bankarski sektor u minusu od 3,7 milijardi dinara, a tri meseca kasnije da je taj manjak u finansijskim rezultatima povećan na 4,4 milijardi, mnogi analitičari su, tvrdili da je to samo privremena situacija. Procenjivali su da će godišnji bilans izgledati sasvim drugačije i kao argument uz tu procenu isticali da evropske banke koje posluju u Srbiji neće dozvoliti da izgube stečene pozicije na našem tržištu, utoliko pre što svaka od tih banaka pojedinačno ne krije da su joj srednjoročne ambicije da zauzme između pet i 15 odsto udela na srpskom tržištu. Analitičari su takođe upozoravali da će izmene u zakonodavstvu, koje se odnose pre svega na razvrstavanje bankarske aktive, a koje su stupile na snagu u oktobru prošle godine, neminovno dovesti do pozitivnih promena u finansijskim rezultatima. Bankari su nasuprot njima pokušavali da dokažu da im tvrda politika centralne banke, naročito visoke obavezne rezerve i veoma stroga pravila razvrstavanja aktive, prave velike probleme koji se reflektuju i na njihove poslovne rezultate. Manji broj onih koji su drugo i treće tromesečje lane završili sa negativnim bilansom bilo je spremno da prizna krivca za takve poslovne rezultate delimično treba tražiti u njihovoj velikoj ekspanziji na srpskom tržištu, bilo da je reč o organskom širenju mreže ili o akvizicijama.

Koncentracija kao imperativ

Od 37 banaka koliko je poslovalo 2006. godine 22 su u većinskom vlasništvu stranih akcionara, sedam u vlasništvu domaćih fizičkih i pravih lica a i osam u vlasništvu države. U bilnansoj sumi bankarskog sektora «strane» banke držale su u svojim rukama 920 milijardi dinara ili 78,7 odsto, država 174 milijardi dinara ili 14,8 odsto a privatna lica 76 milijardi dinara ili 6,5 odsto bilnasne sume. Broj banka koje pokrivaju između pet i 15 odsto tržišta se za godinu dana povećao za jednu, dok je broj onih sa tržišnim učešćem između jedan i pet odsto manji za šest banaka.

Pokazalo se da su ekonomski analitičari dobro procenili šta će se događati na bankarskom nebu s obzirom na to da je 2006. godina završena sa 16,5 milijardi dinara dobiti a od ukupno 37 banka samo devet je zabeležilo gubitak. Sumirajući finansijske rezultate banaka, Radovan Jelašić, guverner NBS kaže da je pozitivan ishod poslovanja zahvaljujući pre svega rastu neto kursnih razlika i neto prihodu od kamata, naročito u drugoj polovini godine, te usporavanju rasta indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja». Pokazalo se da su neto kursne razlike u drugoj polovini godine bile gotovo tri puta veće nego u prvom polugodištu, dok su neto kamatni prihodi uvećani za 28 odsto, a rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja u poslednjih šest meseci činili su tek 38 odsto iznosa iz prve polovine 2006. godine. Samo u decembru su smanjeni u odnosu na novembar za skoro 12 milijardi dinara.

Najtraženije akcije na berzi

Najtraženije hartije na Beogradskoj berzi su upravo akcije banaka. Tako su, recimo, poslednjeg dana aprila akcije AIK banke vredele 14.241 dinara, Komericjalne banke 145.500 dinara, Kredibanke 36.100 dinara, Čačanske banke 98.127 dinara, Metals banke 60.021 dinara, Univerzal banke 46.246 dinara. Sredinom aprila akcije Privredne banke su sa cenom od 105.000 dinara i Komercijalne banke od 155. 000 dinara dostigle svoj istorijski maksimum kao i akcije Jumbes banke koje su sa 158.000 dinara pale na 119.242 dinara. Vrednost akcija Agrobanke posle dugotrajnog rasta takođe su pale i sada vrede 40.209 dinara, ali su i dalje među najtraženijim.

Detaljnijom analizom podataka dolazi se do saznanja da su banke lane, na ime kamata, naplatile 76,9 milijardi dinara, dok su svojim klijentima na ime kamata na depozite platile 28,6 milijardi dinara. Osim toga, na ime naknada i provizija naplaćeno je još 28,3 milijarde dinara a po istom osnovu banke su klijentima platile samo 6,1 milijardi dinara. Suma sumarum samo po ta dva osnova i banke su lane zaradile više od 70 milijardi dinara. Sedam puta manji bio je dobitak ostvaren po osnovu kursnih razlika, što govori da je jačanje dinara u drugoj polovini prošle godine bilo daleko manje isplativo za banke nego što su to bile visoke kamate koje u ukupnim prihodima učestvuju tek sa 16,7 odsto. Ali, podatak da su udeli pozitivnih odnosno, negativnih kursnih razlika u prihodima, odnosno, rashodima banka gotovo u promil izjednačeni i da iznose 59,4, odnosno, 59,3 odsto, najbolje objašnjava zašto je dobit ostvarena na kursu daleko ispod one realizovane kroz kamate. Posebno značajan element u oceni uspešnosti poslovanja bankarskog sektora u Srbiji predstavlja kvalitativna analiza njihovih rezultata. Tako su, recimo, zbirni pokazatelji profitabilnosti, ROA i ROE, za godinu dana uvećani sa 1,13 na 1,70 odsto odnosno sa 7,66 na 9,67 odsto. Naravno, preduslov ovakvih pokazatelja bio je rast bilanse sume bankarskog sektora koja je za godinu dana uvećana za 394 milijardi dinara i poslednjeg dana 2006. godine premašivala je 1.169 milijardi dinara. Najveći deo aktive i dalje predstavljaju potraživanja po odobrenim kreditima (49,8 odsto ), slede depoziti kod NBS i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod centrale banke, odnosno hartije od vrednosti iz repooperacija, sa 34,8 odsto. U pasivi banaka, ogroman deo ili 81,5 odsto i dalje čine pozajmljeni izvori finansiranja a samo 18,5 odsto je ili kapital ili sopstveni izvori finansiranja. Pritom je važno naglasiti da su i jedan i drugi segment prošle godine značajno povećani kapital banaka porastao je čak za 71,9 odsto i dostigao 216 milijardi dinara, od čega je najviše porastao akcijski kapital i to za 70,6 odsto.
Svež kapital bio je preduslov za širenje mreže ili akviziciju neke druge banke, ali su i propisi centralne banke u velikoj meri tome kumovali. Sve one banke koje su želele da povećavaju svoje plasmane stanovništvu zakon je prosto terao na to. „Propisano ograničenje plasmana građanima do iznosa dvostruke vrednosti kapitala, namerno je uvedeno jer smo bili svesni toga da se poslovne banke sve više okreću stanovništvu kao klijentima ostavljajući jednom delu privrede da se direktno zadužuje u njihovim matičnim kućama. Naš cilj nije da zaustavimo kreditiranje stanovništva, ali jeste da taj rast zaduženosti nekako usporimo, a banke nateramo da ne ulaze u preterano velike rizike“, objašanjava guverner Jelašić. Podaci o tome gde su banke usmerile 110,7 milijardi dinara plasmana najbolje pokazuju da je centralna banka dobro pogodila metu. Jer, iako je 59,2 odsto svih plasmana lane bilo usmereno ka privredi, a 35,9 odsto stanovništvu, evidentno je da su krediti privredi rasli po stopi od 14 a stanovništvu po stopi od 57 odsto, i to posle svih ograničenja koja su bila više nego uočljiva tokom polsednjeg kvartala prošle godine kada su krediti uvećeni samo za 3,4 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2005. godine. I dok su krediti privredi u poslednja tri meseca 2006. smanjeni za 3,5 milijardi dinara, oni namenjeni stanovništvu povećani su za čitavih 18 milijardi dinara. Za mnoge pozitivan pomak u priči o kreditima datim stanovništvu predstavlja to što su najbrži rast ostvarili stambeni krediti, koji su praktično udvostručeni u odnosu na kraj 2005. godine. Ali, za neke analitičare, upravo to predstavlja veliki potencijalni problem s obzirom na to da je reč o dugoročnim zajmovima, (po pravilu sa valutnom klauzulom), za koje nije lako proceniti šta će se u narednom periodu dešavati jer se ne zna kako će se kretati zarade onih koji su kredit uzeli, a još manje u kom pravcu će ići kursevi evropskih valuta kojima su zajmovi indeksirani.
Pažnju privlači i struktura depozita banaka koji su za godinu dana povećani za 37 odsto, i to najviše zahvaljujući porastu depozita privrede od 48, stanovništva od 39 i banaka od 36 odsto. Naime, od ukupnih dinarskih i deviznih depozita koji su dostigli 666 milijardi dinara, 44,2 odsto su činili depoziti stanovništva, 31,8 odsto depoziti privrede i 14,7 odsto depoziti banaka. I dalje dominiraju devizni depoziti sa 65,9 odsto mada rast beleže i dinarski depoziti koji sada čine 34,1 odsto u strukturi svih sredstava banaka. Ukupan depozitni potencijal tokom protekle godine povećan je za okolo 182 milijarde dinara, od čega devizni depoziti za 96,4 a dinarski za 85,2 milijarde dinara. Zanimljivo je da su depoziti u poslednjem kvartalu prošle godine povećani čak za 60,6 milijardi dinara što znači da je dve trećine rasta ostvareno upravo u kvartalu u kome je najviše smanjeno kreditiranje. Inače, pet banka u Srbiji drži gotovo polovinu svih depozita, a prvih deset banaka 68,3 odsto.