Problem je utoliko veći što se Srbija suočava sa nedostatkom kapitala i zastarelom tehnologijom, u čemu za razvijenim zemljama zaostajemo od 30 do 35 godina. Zato, smatra Rasim Ljajić, ministar za trgovinu, turizam i telekomunikacije, privlačenje investicija nema alternativu. On, međutim, upozorava da i kapacitete koje posedujemo ne koristimo dovoljno i u tom kontekstu podseća da uljare rade sa 50 odsto kapaciteta, šećerane sa 25, klanice sa 30 procenata, dok je u fabrikama stočne hrane uposleno samo 34 odsto kapaciteta. Zanimljiv je i podatak da je od 15 najvećih izvoznih kompanija u Srbiji, koje ostvaruju ukupan izvoz od 3,5 milijardi evra, njih 13 sa većinskim stranim kapitalom.

– Od 10 najvećih izvoznih proizvoda u 2014. automobili zauzimaju prva dva mesta, na trećem je kukuruz, čijim je izvozom ostvaren devizni priliv od 341 milion evra, dok su se maline, kupine i ribizle našle na šestom mestu sa „učinkom“ od 209 miliona evra. Dve trećine tih proizvoda plasira se na italijansko i nemačko tržište. Izvozimo i skromne količine mesa, iako bi to bilo isplativije. Podsetiću da je devedesetih godina prošlog veka Srbija izvozila 30.000 tona mesa, a sada ne možemo da ispunimo ni kvotu od 8.700 tona za izvoz bebi bifa u EU. U prethodnih nekoliko godina nismo uspeli da izvezemo više od 2.000 tona – ističe Ljajić.

Još jedan od podataka koji se mogao čuti na ovom skupu jeste da Srbija ima proizvode koji mogu da se plasiraju i na veoma zahtevno tržište EU. Problem je, međutim, što od 52 prehrambena proizvoda sa zaštićenim poreklom, samo tri imaju međunarodne sertifikate, dok od oko 8.000 hektara obrađenih površina, organska proizvodnja čini tek 0,15 odsto. Predstavnici privrede složili su se da je ulaganje u kvalitet neizostavan deo investiranja u održivost poslovanja, ali upozoravaju da je rad kompanija koje legalno posluju ugrožen nelojalnom konkurencijom iz sive i crne zone.

Nenad Đorđević, direktor razvoja i marketinga kompanije Don-Don, zatražio je od države da zaštiti savesne proizvođače kroz zakonsku regulativu i čvršću kontrolu, jer, kako kaže, u pekarskoj industriji konkurenti koji posluju nelegalno plasiraju proizvode čak ispod proizvodne cene.

– Za ozbilje igrače na tržištu kvalitetan proizvod nije samo zakonska obaveza već i strateško opredeljenje. S obzirom na to da naša kompanija dnevno na tržište izbaci od 300.000 do 350.000 vekni hleba, kvalitet za nas nije samo puka kontrola proizvoda i primena standarda već ulaganje u ljude, nove tehnologije, sirovine, razvoj, ali i u edukaciju kupaca. Međutim, to košta, a u pekarskoj industriji konkurencija koja je obično lokalna, plasira proizvode čak i ispod proizvodne cene naših proizvoda – tvrdi Đorđević i dodaje da je ta kompanija izdvojila 300.000 evra kako bi unapredila prodajna mesta u malim lokalnim radnjama.

Andrej Bele, generalni direktor strateškog područja kafe Atlantik grupe, potvrdio je da se i u toj vrsti proizvodnje kvalitet sve teže održava zbog surove borbe sa sivom ekonomijom.

– Kvalitet se ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje, ali to zahteva velika ulaganja. Zato ćemo pokrenuti inicijativu da se izmeni Zakon o akciznoj politici, i da se akcizne markice uvedu i na kafu. Mi smo najveći uvoznik kafe iz Brazila, odakle uvezemo oko 80 odsto od ukupne količine kafe koja stiže sa tog područja. Nasuprot tome, manji proizvođači kupuju kafu sumnjivog kvaliteta. Podsetiću, takođe, da za razvoj i održavanje kvaliteta izdvajamo 50 odsto od ukupnih investicija – kaže Bele.

I Toni Rumpf, direktor Perutnine Ptuj-Topiko, tvrdi da ni toj slovenačkoj kompaniji poslovanje na srpskom tržištu nije lako, jer mora da se takmiči sa znatno nižim cenama lokalnih proizvođača mesnih prerađevina. „Što se duže budemo suočavali sa takvim poslovnim ambijentom, utoliko će nam poslovanje na srpskom tržištu biti teže. Takođe, uskraćeno je i srpsko tržište, jer bismo iz veće i efikasnije proizvodnje mogli da ulažemo u dalji razvoj tog tržišta“, ističe Runf.

Izvesno je da ozbiljne firme neće rizikovati svoj rejting korišćenjem loših sastojaka u proizvodnji, što bi ih deplasiralo na tržištu, ali su na srpskom tržištu, koje je preplavljeno falš robom, najugroženiji, ipak, potrošači.

– Srpsko tržište preplavljeno je lošom i nekontrolisanom hranom, zatim lošom tehničkom robom i obućom. Inspekcijske kontrole nisu dobro osmišljene, a ni inspektora nema dovoljno. Država se navodno bori protiv sive ekonomije, a na bilo kojoj pijaci možete naći sve vrste hrane. Imam utisak da država na taj način održava socijalni mir – tvrdi Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS).

Ona naglašava da država najpre treba da reši sistemske probleme, poput nedostatka referentne nacionalne laboratorije, koja bi mogla da da pouzdanu analizu sastava svakog proizvoda. „O kvalitetu proizvoda svedoče samo izjave potrošača, a nijedno ispitivanje nije urađeno već četiri godine, jer uporedna ispitivanja zahtevaju velika finansijska sredstva“, dodala je Vera Vida. Ako je verovati ministru trgovine, izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru doneće značajan pomak u borbi protiv sive ekonomije čiji udeo u BDP premašuje 30 odsto.

Ključ uspeha u zajedničkom nastupu

– Kada je reč o vinarstvu, trka na svetskom tržištu može da se dobije samo kvalitetnom ponudom, pri čemu bi zemlje ovog regiona trebalo da nastupe zajedno. Utoliko pre što ovaj region raspolaže velikim potencijalom u vinogradarstvu. To nam, uostalom, sugerišu i svetski stručnjaci, koji tvrde da jedna kompanija teško može sama da se izbori sa konkurencijom velikih igrača. Naše dosadašnje iskustvo u poslovanju na srpskom tržištu ukazuje na to da regionalna saradnja mora da se poboljša, kako bi svi potrošači u regionu mogli da dobiju kvalitetan standardizovan proizvod. S druge strane, činjenica je da se čak 50 odsto robe iz ove kategorije prodaje u sivoj zoni, što je specifičnost ovog tržišta. Paradoks je da su ti proizvodi najčešće skuplji na pijacama nego u prodavnicama – upozorava Igor Ilijevski, direktor vinarije Tikveš.

Rekli su o kvalitetu proizvoda

Nenad Đorđević, direktor razvoja i marketinga kompanije Don-Don

– Ljudi često misle da ulaganje u kvalitet automatski znači i podizanje cene, a to ne mora da bude tako. Mi smo kroz razvojne procese, laboratorijska ispitivanja i saradnju sa partnerima koji dobavljaju sirovine, uspeli da zamenimo aditive, koji se ubacuju u hleb, prirodnim enzimima koji su jeftiniji od veštačkih.

Andrej Bele, generalni direktor strateškog područja kafe Atlantik grupe

– Očekujemo da nas država zaštiti, jer samo uz promenu akcizne politike možemo da obezbedimo potrošačima željeni kvalitet kafe. Primera radi, Bosna i Hercegovina je pre šest godina uvela akcize na kafu, pa se siva ekonomija na tom polju prepolovila, dok mi postižemo 20 odsto bolje rezultate.

Toni Rumpf, direktor Perutnine Ptuj-Topiko

– Poštujemo sve propise koji važe u Srbiji, regularno zapošljavamo radnike, plaćamo sve poreze i suočavamo se sa ogromnim rashodima koji nastaju upravo zato što u svim fazama proizvodnje pratimo kvalitet. Ipak, na tržištu je još uvek između 40 i 50 odsto pilećih proizvoda i mesa koje prolazi kroz sivu zonu.

Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS)

– Nažalost, srpski kupac se prvenstveno rukovodi cenom, a ne kvalitetom proizvoda. Poražavajuće je da smo u prošloj godini primili 6.500 prijava potrošača, i to su samo oni koji nisu uspeli da ostvare svoje pravo kod prodavca, što svakako govori o kvalitetu robe koja se kupuje u Srbiji.

close
Poslovanje pod pritiskom nelojalne konkurencije 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.