Srbija – model saradnje Kine i zemalja CIE

Pri tome, saradnja sa Srbijom će za Kinu biti model u povezivanju sa CIE, poručio je predsednik Si.

U Pekingu se ocenjuje da je globalizacija pružila šansu Srbiji da se veoma zbliži sa Kinom. U isto vreme Srbija je postala uporište da se ta zemlja dodatno angažuje u Evropi.

Kako tumače kineski mediji, posle izbijanja globalne finansijske krize 2008, Evropska unija je ograničila svoje investicije u druge zemlje, pa i u Srbiju. No u vreme kada su se kompanije sa Zapada ustezale da se upuste u rizik ulaganja, one iz Kine su u tome videle šansu.

Potom je predsednik Si u septembru 2013. predložio „izgradnju transportnih koridora koji povezuju Baltičko more i Pacifički okean te Centralnu Aziju sa Indijskim okeanom i Persijskim zalivom“. Srbija sa ključnim položajem na Balkanskom poluostrvu i među zemljama CIE, može da bude od koristi transportnim koridorima koje je Si predložio, ocenjuju kineski mediji.

– Srbija se nalazi na raskrsnici između Evrope i Azije. To je čini važnom za povećanje saradnje sa zemljama CIE i podršku inicijativi „Pojas i put“ – izjavio je Feng Đongping, direktor za Evropske studije na kineskom Institutu za savremene međunarodne odnose, za pekinški dnevnik na engleskom jeziku Global tajms. Drugi pekinški dnevnik, Čajna dejli, napisao je da je Srbija, zajedno sa Poljskom, svojevrsna kapija u CIE.

Mediji podsećaju da Srbija nije još članica EU pa može samostalno da odlučuje u saradnji sa Kinom. Tako je 2009. Srbija postala prva zemlja CIE koja je zaključila strateško partnerstvo sa Kinom, posle čega je ostvareno nekoliko infrastrukturnih projekata kineskih graditelja.

Most preko Dunava između Zemuna i Borče, izgrađen 2014, bio je prvo delo kineskih graditelja u Evropi, a elektrana Kostolac, prvi projekat iz te zemlje u oblasti električne energije na kontinentu. Modernizacija i izgradnja železnice brzih pruga između Beograda i Budimpešte, pak, treba da bude prvi projekat Kineske železničke korporacije (CRC) u nekoj članici EU.

Mada je udaljena više od 10.000 kilometara, pruga koju će graditi konzorcijum kineskih, srpskih i mađarskih kompanija, predstavlja predvodnički projekat u saradnji između druge najveće svetske privrede i zemalja CIE. Pruga između Mađarske I Srbije je severni deo ekspresne linije Kina-Evropa koja se sastoji od pomorskih puteva i kopnenih transportnih sistema, ključna tačka saradnje između Kine i Evrope u okviru inicijative „Pojas i put.“

Očekuje se da će pruga poboljšati povezanost Balkanskog poluostrva i raskrčiti prepreke iz zemalja regiona ka Pireju, tranzitnom čvorištu koje povezuje Evropu, Aziju i Afrika. Kina ima znanje i iskustvo da na brdovitom poluostrvu sagradi železiničku prugu, navodi Global tajms.

Saradnja u oblasti infrastrukture je sada vodeća u bilateralnim odnosima Kine I Srbije. To se ogleda u vodećoj poziciji Srbije u transportnoj i infrastrukturnoj saradnji u format „16+1“, kooperativnom mehanizmu između NR Kine i zemalja CIE uspostavljenom 2012. godine.

„U okviru 16+1, Srbija je istinski predvodnik kada se radi o broju i raznolikosti projekata,“ kazao je ambasador Kine u Srbiji Li Mančang, za kinesku novinsku agenciju Šinua. Po njemu, „mnogo prvog je ostvareno u Srbiji.“

Ambasador navodi, takođe, da dve zemlje sada preobražavaju saradnju i podižu je na viši nivo. Ona se, pored ostalog, širi na energetiku, industriju čelika, telekomunikacije i finansije. Model saradnje je preusmeren sa tradicionalnog davanja zajmova na direktne investicije ili zajedničke poduhvate. „U takvoj saradnji se naglasak stavlja na poboljšanje života lokalnog stanovništva, kako bi ono moglo da vidi dobrobit tešnjih veza između dve države,“ objasnio je Li.

U okviru kineske podrške industriji u Srbiji, u aprilu je Hebei Grupa za gvožđe i čelik (Hestil) potpisala ugovor vredan 46 miliona evra o kupovini gubitaške čeličane u Smederevu. Kineska korporacija za puteve i mostove (CRBC) će sa vladom u Beogradu sarađivati na izgradnji projekata poput industrijskih parkova, navode pekinški mediji. Kina sa obilatim industrijskim kapacitetima može da podrži razvoj proizvodnje u zemljama CIE, u saradnji koja je na dobrobit obeju strana, mišljenja je Vang Jivei, čelnik istraživačkog centra za EU pri Kineskom Renmin univerzitetu u Pekingu.

Srbija ima mogućnosti i da postane logističko čvorište u Jugoistočnoj Evropi, smatra Dušan Proroković, čelnik Centra za strateške alternative iz Beograda. Proroković je u članku za Čajna dejli uoči posete predsednika Sija podsetio da kineske kompanije već grade na koridoru 11, koji će povezivati Srbiju i Crnu Goru, kao i da postoje planovi da modernizovana pruga Beograd – Budimpešta bude produžena na jug preko Makedonije do luke Pireja, koju je kupila kineska mamutska špediterska kompanija KOSKO.

Po Prorokoviću, dalji planovi bi mogli da uključe ulaganja u strateški važnu crnogorsku luku Bar, koja zbog ratova i sledstvenih događanja nije povezana sa unutrašnjošću i ne funkcioniše punim kapacitetom. „Uz Koridor 11 i modernizaciju pruge Beograd – Bar, to bi moglo da bude još jedno pomorsko čvorište inicijative „Pojas i put,“ smatra ovaj analitičar. Uz to, Srbija i Bosna i Hercegovina su razvile projekat rekonstrukcije pruge Beograd – Sarajevo preko Tuzle, u kojoj će kineske kompanije graditi novu elektranu.

Čajna dejli, opet, konstatuje da su Kina i Srbija različite u pogledu veličine i geografski veoma udaljene, no obostrane koristi ih povezuju. „Ukoliko Kina i Srbija budu ostvarile uspeh u podsticanju bilateralne saradnje, to će biti izuzetan uspeh za primer“, ocenjuje list, popularan među strancima u Kini.

U Pekingu se očekuje i da će, ukoliko saradnja između Kine i Srbije proizvede veći dohodak na obostranu korist, to biti ubedljiva pozivnica sa saradnju Kine sa drugim zemljama CIE. Sve to znači da bi Srbija i Kina trebalo da cene tešnje veze, poruka je medija iz Pekinga.

U fokusu i Koridor 7

Posle izgradnje mosta „Mihailo Pupin“ preko Dunava između Zemuna I Borče, koji treba da prate 21 kilometar dugi pristupni putevi, postoje planovi za drugu takav infrastrukturni objekat preko iste reke kod Vinče, duž Evropskog koridora 10, kao i preko Save blizu Obrenovca. Kompanija Hestil će kupovinom železare u Smederevu moći da koristi i luku na Dunavu, te fabriku limova u Šapcu kraj Save. Izgradnja termoelektrane „Kostolac B“, uključuje još jednu luku na Dunavu i 18 kilometara železničkog koloseka ta transport neophodne opreme. Tako su kineske kompanije, u ekonomskom smislu već prisutne na Dunavu, značajno uvećavajući strateški značaj tog vodenog puta poznatog i kao panevropski Koridor 7.

Po Prorokoviću, potrebno je razmišljati o boljoj iskoristivosti kapaciteta Dunava. U tom okviru on pominje izgradnju strateški važnog kanala Dunav – Egejsko more, od pristaništa u Smederevu do luke u Solunu.

 

Poželjan partner’]

Kina se opredelila za ekspanziju na Zapad, a Srbija je na listi najpoželjnijih partnera Pekinga, ocenio je Sergej Karaganov, prvi čovek ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku.

„Put svile“ nije samo saobraćajni koridor, iako svi govore uglavnom o tome. To je deo strategije zaokreta ka Evropi i ka jugozapadnoj Aziji, pre svega Indiji i Pakistanu, kazao je Karaganov za rusku medijsku kuću Sputnjik. Po njemu, Kina je svesna da joj se Sjedinjene Američke Države sve aktivnije suprotstavljaju u Pacifičkom regionu i zato se opredelile za ekonomsku ekspanziju na Zapad. „Kina je spremna da ulaže novac u srpsku privredu i da kupuje infrastrukturne objekte kako bi povećala kapacitete za dalju ekonomsku ekspanziju na Zapad. Koliko znam, Kina ima veoma pozitivan odnos prema Srbiji, jer je ova relativno nezavisna zemlja“, naglasio je Karaganov, koji je i savetnik predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina.

***(Četvrti nastavak: Značaj CIE u kineskoj inicijativi „Jedan pojas jedan put“ i razvijanju odnosa sa EU)