Srpsko IT tržište vredi tri milijarde evra 1Foto: FoNet/Nordeus

Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh. Osnivači Nordeusa znaju šta je uspeh i pre nekoliko dana on je materijalizovan kada su prodali kompaniju globalnom lideru u gejming industriji, američkom Tejk tu (Take Two), za sigurnih 225 miliona, a potencijalnih 378 miliona dolara.

Ovo je tek poslednja u nizu akvizicija srpskih ili bar startapa koji imaju razvoj stacioniran u Srbiji.

Prošle godine je Komtrejd prodao svoj deo Didžital servisiz (Digital Services) Endavi, a godinu ranije na naše tržište je ušao Epik gejms (Epic games) kupovinom novosadskog startapa 3lateral specijalizovanog za kompjuterski generisane likove, pa je godinu dana ranije Nutaniks kupio Frejm, američko-srpski startap koji se bavi „klaud kompjutingom“ za 165 miliona dolara, a u međuvremenu se desio ceo niz manjih preuzimanja kojim su inostrane IT kompanije ušle na naše tržište.

Neke od njih kao pomenute i recimo Šnajder elektrik koji je kupio DMS, IT kompaniju koja pravi softver za upravljanje elektroenergetskim sistemima, kupuju firme sa gotovim proizvodima koji već ostvaruju uspeh na tržištu.

Međutim, mnogo je više onih koje kupuju naše firme samo zbog ljudi koji rade u njima i koji će nastaviti svoj rad na razvoju delova konačnog proizvoda ili usluge novog vlasnika.

Razlika je velika i po pitanju cene preuzimanja, ali i po pitanju efekata na domaći IT sektor i celu privredu.

Prošlu godinu srpski IKT sektor je uspeo da ostvari veći izvoz nego u 2019. godini, mada je prekinut niz dvocifrenih stopa rasta.

U odnosu na 1,42 milijarde evra iz 2019. godine izvoz u prošloj, pandemijskoj godini dostigao je 1,44 milijarde evra i to zahvaljujući velikom skoku u drugoj polovini godine.

Prema rečima Milovana Matijevića, vlasnika Mineko kompjutersa, koji prati kretanja na IT tržištu, oko 3.000 preduzeća iz ove oblasti ostvarilo je rekordne prihode od oko tri milijarde evra.

„Najveći deo došao je iz izvoza uglavnom softverskih usluga, tih oko 1,5 milijarde evra. Zatim nešto manje od 700 miliona evra je ostvareno na našem tržištu, a IT kompanije ostvaruju još oko 15 do 20 odsto prihoda prodajom prateće opreme, potrošnih materijala, elektronike… i ostatak odlazi na uvoz i distribuciju kompjuterske opreme. Domaće IT tržište povećano je za oko 10 odsto i tako je nastavljen rast dvocifrenim stopama već četvrtu godinu za redom. Došli smo blizu ulaganja u IT od 100 evra po stanovniku. Cilj, mada teško ostvariv, jeste da se do 2025. godine dođe do 150 evra po stanovniku, jer to je nivo na kom su zemlje CEE bile kada su ulazile u Evropsku uniju“, objašnjava Matijević, dodajući da iznos naših ulaganja nije baš uporediv sa EU, jer su kod nas usluge jeftinije, a osim toga i preduzeća zbog manje ekonomske moći traže jeftinija rešenja.

Prošla godina bila je specifična i zbog regulative u vezi paušalaca zbog čega je više hiljada preduzetničkih agencija zatvoreno, a ti ljudi su prešli ili u postojeće kompanije ili su otvorili svoja preduzeća.

Pošto ne mogu svi biti preduzetnici i vlasnici startapa, druga motivacija po važnosti je plata. Nije tajna da IT ima daleko veće plate od proseka u Srbiji, ali i dalje manje nego u razvijenim zemljama.

Matijević ističe da visina zarada zavisi od mnogo varijabli i da postoje velike razlike i unutar firmi i među firmama i da plate najviše zavise od iskustva i specijalnosti te da je teško dati neku jedinstvenu cifru koja bi opisivala koliko programeri zarađuju.

Prema podacima sajta Helloworld koji se bavi zapošljavanjem IT stručnjaka, na bazi ankete koja je trajala do februara ove godine, plata senior programera iznosila je u proseku 1.724 evra, medior programera 1.144 evra, a juniora 736 evra. U zavisnosti od tehnologije kojom se bave plate senior programera mogu ići i preko 2.500 evra.

Matijević ističe da je primarni razlog zašto strane kompanije kupuju domaće startape dolazak do kvalitetnih kadrova po dobroj ceni.

„Informatičko znanje je globalno i standardizovano i upotrebljivo za strane kompanije. Poslednjih sedam, osam godina imamo trend osnivanja oko 200-300 novih firmi godišnje, izuzimajući prošlu godinu kada je osnovano mnogo više zbog testa samostalnosti. Osnivači oko polovine tih firmi su ili strana fizička lica ili strana preduzeća. Najveći deo njih je osnovan da bi bili podrška svojim rešenjima. Recimo najveće od njih, Majkrosoft ovde radi delove rešenja ili čak i cela rešenja, ali u funkciji svojih proizvoda. Nordeus je jedan od retkih primera da se prodaju i gotova rešenja i razvoj, a daleko češće je preuzimanje autsorsing preduzeća“, napominje Matijević.

Miloš Đurković, menadžing partner kompanije Amrop i savetnik za digitalnu transformaciju ističe da je prodaja Nordeusa, kao i dela Komtrejdovog biznisa odlična stvar.

„IT je čist biznis i što više bogatih ljudi stvorimo to bolje. Oni će gurati dalje i tako se razvija ekonomija. Dosta naših kompanija rade autsorsing, ali imamo i ovakve primere kompanija koje imaju proizvode i oni imaju veću vrednost. Problem je što je za razvoj sopstvenog proizvoda često potrebno lokalno tržište. Da prodate rešenje na matičnom tržištu, gde će se testirati i usavršavati i to se uglavnom odnosi na profesionalni softver za kompanije. Ipak, sada su globalizacija i digitalizacija dovele do toga da je ceo svet jedno tržište što je pokazao i Nordeus čiju igru igraju milioni ljudi širom sveta. Recimo dobar primer je i kompanija Infobit iz Hrvatske koja je prvi „jednorog“ (startap čija vrednost iznosi najmanje milijardu dolara) iz ovog regiona. Prodaje kao što je Nordeus daju motivaciju i drugim IT preduzetnicima da je moguće uspeti“, objašnjava Đurković.

Prema njegovim rečima četvrta industrijska revolucija znači da je informatika ključna za svaku oblast i da su sve firme sada IT firme, a takođe i medijske s obzirom na važnost komunikacija u vreme društvenih mreža.

Pitanje je šta sprečava naše kompanije da postanu „jednorozi“, pa umesto toga po pravilu na određenom, ranijem nivou razvoja traže veće partnere. Đurković ocenjuje da je deo problema nedostupnost kapitala.

„To nije samo naš problem, već i regije, pa i Evrope u odnosu na SAD. Tu se vidi ta fleksibilnost ekonomije. Banke su visokoregulisane i nemaju tu fleksibilnost koju traže startapi. Potrebni su „venture capital“ fondovi, „angel“ investitori itd. To nije razvijena oblast i biće jedna od ključnih stvari za dalji razvoj IT sektora“, napominje Đurković.

Razvoj sopstvenog proizvoda koji će se takmičiti na globalnom tržištu sa šumom konkurenata je skup, ukazuje Matijević.

„Velika je konkurencija u svetu i velike kompanije su konkurenti. Skupo je razviti proizvod za globalno tržište i marketinški ga plasirati pored mnogo sličnih. Pored toga u ovoj oblasti je velika pokretljivost radne snage. Imate inženjera na razvoju, a pitanje je da li će biti tu i sutra ili će otići za veću platu. Teško je organizovati i skupo razvijati, uz veliki rizik“, ocenjuje Matijević, dodajući da kod nas nema investitora koji bi se kockali sa ulaganjima u startape nadajući se velikom dobitku ukoliko neki uspe, dok se sve svodi na kredit kod banke.

Drugi ograničavajući faktor može biti raspoloživost kvalitetne radne snage. Đurković ističe da u celom svetu nedostaje kvalitetnih ljudi, kao i da obrazovni sistemi nisu uspeli da odgovore zahtevima tržišta.

„Radna snaga je postala deficitarna, a nama su potrebni stručnjaci i to ne samo programeri već iz svih oblasti. Tu je presudno obrazovanje, jer kada imate nekvalifikovanu radnu snagu dobijate investicije sa niskom tehnologijom koje razvijene zemlje iznose u zemlje trećeg sveta. Kada imate visokoobrazovane ljude dolaze nove tehnologije koje su što je jako važno – čiste“, napominje Matijević dodajući da su najvažnije investicije jedne države u obrazovanje i zdravlje građana.

Prema izveštaju Startap genom za 2019. godinu Srbija je među top pet zemalja u kategoriji „Priuštivi talenti“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.