Stabilan, ali nedovoljno brz rast 1Foto: Miroslav Petrović

Iako su naša očekivanja u pogledu brzine i opsega razvoja osiguranja velika, taj razvoj još uvek nije na nivou kojim bismo mogli biti zadovoljni, imajući u vidu njegov značaj u privredi svake zemlje. Iskoristio bih ovu priliku da se osvrnem na trenutno stanje u oblasti osiguranja u svetu i kod nas, ukažem na trendove uređenja oblasti osiguranja u Evropskoj uniji, pre svega u oblasti unapređenja kvaliteta proizvoda osiguranja i načina prodaje.

Prema procenama, u 2018. godini došlo je do usporavanje svetske ekonomije, kao posledice usporavanja industrijske i trgovinske aktivnosti, što je uticalo na smanjenje investicija na globalnom nivou. To se odrazilo i na sektor osiguranja, gde je zabeleženo usporavanje rasta premije osiguranja, usled usporavanja u segmentu životnih osiguranja. Tako je premija životnih osiguranja na svetskom nivou zabeležila realan rast od samo 0,2 odsto, što je znatno niže od prosečnog desetogodišnjeg rasta koji iznosi 0,6 odsto.

S druge strane, premija neživotnih osiguranja na svetskom nivou imala je solidan realan rast od 3,0 odsto, pre svega zahvaljujući rastu koji je ostvaren u Kini i Severnoj Americi. Takođe, kada se posmatra grupa zemalja u kojoj se nalazi Srbija rast premije bio je solidan, pa je tako rast premije životnih osiguranja iznosio 3,4 odsto, a rast neživotnih osiguranja 4,2 odsto.

PREMIJA OSIGURANJA – KRETANJE I STRUKTURA

Ako bismo sada uporedili kretanje premije u Srbiji sa pomenutim stopama rasta, pre svega sa stopama rasta premije zemalja u regionu, možemo konstatovati da je mg. prosečan desetogodišnji realan rast u Srbiji od 2,1 odsto veći od rasta većine zemalja u regionu. Takođe, realan rast premije u 2018. godini iznosio je 5,2 odsto, dok se taj rast u zemljama kao što su, na primer, Mađarska, Češka i Slovačka kretao između 4,2 i 0,8 odsto. Međutim, kada govorimo o stepenu razvijenosti, sektor osiguranja u Republici Srbiji još uvek nije dovoljno razvijen i nalazi se znatno ispod proseka zemalja članica EU, uprkos kontinuiranom rastu i razvoju koji se, između ostalog, ogleda u gotovo dupliranoj ukupnoj premiji u periodu od 2009. do 2018. godine, te tri puta većoj premiji životnih osiguranja.

Kada se pogledaju i drugi pokazatelji razvijenosti tržišta osiguranja, može se konstatovati da je odnos ukupne premije prema bruto domaćem proizvodu u 2018. godini iznosio dva odsto, što je tek za 0,2 p.p. više nego u 2009, dok je ukupna premija po glavi stanovnika – 138 dolara (za 28 dolara više nego 2009. godine), što ne može biti zadovoljavajuće.

Osiguranje u Srbiji je, posle banaka, drugi najznačajniji po veličini segment finansijskog tržišta. Na tržištu osiguranja, osim 20 društava za osiguranje, posluje i 16 banaka, sedam davaoca finansijskog lizinga, jedan javni poštanski operator, koji svi vrše poslove zastupanja u osiguranju, zatim 92 društva za posredovanje u osiguranju i društva za zastupanje u osiguranju, 83 zastupnika u osiguranju – preduzetnika, kao i 4.449 aktivnih ovlašćenih lica za obavljanje poslova zastupanja, odnosno poslova posredovanja u osiguranju. Od početka reformi sektora osiguranja, izdato je 13 grinfild licenci (iz Austrije, Slovenije, Francuske, Irske, Rusije i dr.), što pokazuje interesovanje stranih investitora za srpsko tržište osiguranja. Domaće tržište osiguranja je, prema rezultatima u prvom polugodištu 2019. godine, stabilno, dobro kapitalizovno i likvidno, sa pozitivnim rezultatom u poslovanju u iznosu od 5,9 milijardi dinara. Takođe, imamo dvocifren rast bilansne sume i tehničkih rezervi (17,0 odsto i 19,0 odsto, respektivno).

Dodatni pokazatelj stabilnosti je i činjenica da su sredstva tehničkih rezervi investirana u punom iznosu (208 milijardi dinara, ili 2 milijarde dolara) u propisane oblike aktive, pri čemu u strukturi ulaganja dominiraju državne HoV, što je podstaknuto, između ostalog, i unapređenjem tržišta HoV, prvenstveno u smislu izdavanja državnih HoV sa dužom ročnošću. Uz rast od 7,3 odsto ukupna premija društava za osiguranje je na kraju 2018. godine dostigla iznos od gotovo 100 milijardi dinara (966 miliona dolara), dok je u prvom polugodištu 2019. godine njen rast od 2,9 odsto bio niži od mg. prosečnog desetogodišnjeg rasta, pa je ukupna premija iznosila 53,7 milijardi dinara (518 miliona dolara).

U strukturi premije najveće učešće beleže osiguranje od autoodgovornosti (31,8 odsto), životna osiguranja (21,7 odsto) i imovinska osiguranja (20,5 odsto), uz uočavanje rasta učešća premije osiguranja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, osiguranja motornih vozila (auto-kasko), osiguranja od opšte odgovornosti i osiguranja finansijskih gubitaka.

Posmatrano po kanalima prodaje, najveći deo premije neživotnih osiguranja u 2018. godini ostvaren je preko društva za osiguranje koja učestvuju u prodaji sa 63 odsto, tehničkih pregleda 16 odsto i posrednika 11 odsto. S druge strane, kada govorimo o ukupnoj premiji životnih osiguranja, situacija je nešto drugačija, pa posle društava za osiguranje koja učestvuju sa 62 odsto ukupne premije životnih osiguranja, slede banke sa 17 odsto i društva za zastupanje sa 13 odsto. Prodaja osiguranja posredstvom banaka (bankoosiguranje) prepoznata je kao potreba razvoja dodatnih kanala distribucije, zbog čega je bankama omogućeno da budu uključene u prodaju osiguranja. Banke su to iskoristile, pa su u 2018. godini ostvarile značajnu premiju po osnovu ugovaranja osiguranja kredita i osiguranja finansijskih gubitaka (i to čak 72 odsto, odnosno 36 odsto premije ovih vrsta osiguranja).

TRENDOVI RAZVOJA

Narodna banka Srbije je, prepoznajući potrebu unapređenja sveukupnog tržišnog ponašanja, a u tom kontekstu i njenog bitnog segmenta – distribucije osiguranja, u aprilu 2018. godine objavila Smernice o minimalnim standardima ponašanja i dobroj praksi učesnika na tržištu osiguranja koje su bazirane na novom konceptu sistema nadzora i upravljanje proizvodima osiguranja – tzv. POG (Product And Oversight Governance) koji je utvrđen Direktivom o distribuciji osiguranja. Istovremeno, smernice su postavljene na jedan znatno sveobuhvatniji i celovitiji način kako bi se postavili standardi za najznačajnije aspekte tržišnog ponašanja učesnika na tržištu osiguranja, uključujući i u segmentu distribucije osiguranja. Takođe, prepoznajući značaj i potrebu daljeg unapređenja nadzora tržišnog ponašanja, Narodna banka Srbije je početkom ove godine i organizaciono prilagodila svoje poslovanje, čime je stvorila uslove za dalji razvoj nadzorne funkcije u delatnosti osiguranja.

Usvajanjem i poštovanjem smernica Narodne banke Srbije stvaraju se uslovi za transparentno poslovanje učesnika na tržištu osiguranja i fer odnos prema korisnicima usluga osiguranja, kao i viši nivo zaštite prava i interesa tih korisnika, a što je i primarni cilj vršenja aktivnosti nadzora nad tržišnim ponašanjem.

Takođe, tim smernicama se, pored uređenja bitnih pitanja za tržišno ponašanje svih učesnika na tržištu osiguranja, stvaraju i odgovarajuće pretpostavke da se učesnici na tržištu osiguranja pripreme za potpunu usklađenost s Direktivom o distribuciji osiguranja kojom se uređuje tržišno ponašanje sa aspekta unapređenja uređenja i nadzora distribucija osiguranja, usklađenost s povezanim uredbama EU i drugim aktima kojima se uređuju forma i sadržina obaveštenja o predugovornim informacijama.

Međutim, ove smernice predstavljaju tek prvi korak koji je preduzela NBS radi unapređenja tržišnog ponašanja učesnika na tržištu osiguranja, koje će biti upotpunjene novim smernicama, odnosno preporukama usmerenim na pojedinačna pitanja koja se pokazuju kao problematična kao što su: zaključenje ugovora o osiguranju bez provere da li je osigurani slučaj već nastao; način vršenja obračuna povraćaja premije osiguranja u slučaju raskida ugovora o osiguranju kao povezanog ugovora sa ugovorom o kreditu i druga pitanja od značaja za uspostavljanje fer odnosa na tržištu osiguranja.

Deo uvodnog izlaganja viceguvernera NBS na regionalnoj konfereciji o osiguranju

Šta donosi Direktiva o distribuciji osiguranja

– Jedan od glavnih ciljeva Direktive o distribuciji osiguranja- IDD (2016/97/EU), koja se primenjuje od 1. oktobra 2018, i obezbeđuje više standarde zaštite potrošača, ali i podstiče zdravu tržišnu konkurenciju, jeste borba protiv nepoštene prodaje proizvoda osiguranja, sa akcentom na nadzor proizvoda i obaveze uprave kao i na test potrošačkih zahteva i potreba. Prva linija u toj borbi svakako su profesionalne i organizacione obaveze distributera, jer niko ne može da distribuira proizvod, osim ako nema minimum znanja o proizvodu, kome je namenjen i sl. Pored toga, usvajanjem IDD obezbeđuje se potpunija zaštita korisnika osiguranja i putem blagovremenog informisanja korisnika pre zaključenja ugovora o osiguranju, i to posredstvom standardizovanog dokumenta o ključnim informacijama o proizvodu osiguranja koji se uvodi IDD-ijem (ali i drugim propisima EU). Takođe, IDD uređuje veću transparentnost proizvoda osiguranja, unakrsnu prodaju, investicione proizvode osiguranja (unit linked proizvodi), kao i upravljanje sukobom interesa pri obavljanju ovih poslova. Direktiva se primenjuje na sva fizička i pravna lica osnovana radi prodaje osiguranja, kao i na društva za osiguranje koja svoje proizvode prodaju direktno i mnoge druge distributere – turističke agencije, rent a car firme, sve u cilju postizanja istog nivoa zaštite na celom tržištu, bez obzira na odabrani kanal distribucije.

Povezani tekstovi