Zapadni Balkan je strateški region sa ogromnim neiskorišćenim potencijalom. Održiva, efikasna, integrisana transportna mreža može da deluje kao pokretač za bližu saradnju u okviru regiona i sa EU.
Ostvarili smo veliki uspeh u protekle dve godine. Berlinski proces i agenda povezivanja uneli su novu dinamiku u saradnju u regionu. Godine 2015. ostvarili smo ključno dostignuće proširenjem „osnovne“ TEN-T mreže na Zapadni Balkan. Ja sam veoma ponosna zbog ovog napretka.
Značaj povezivanja je dvojak. S jedne strane, to znači fokusiranje investicija na izgradnju i povezivanje transporta i energetske infrastrukture da bi se osnažila kičma konkurentnosti navedenih država. Ali, u isto vreme, ovaj napredak je mnogo više od čiste infrastrukture i projekata: to je platforma koja podstiče saradnju, dijalog i zajedničko stvaranje da bi se pokrenuo region. Svaki napredak koji ostvarimo približava naše zapadnobalkanske partnere njihovoj evropskoj budućnosti i osnažuje ključne evropske vrednosti i ciljeve: globalnu povezanost, jedinstveno tržište i mir.
Paket iz 2014. pokriva i infrastrukturni razvoj i „meke“ političke reforme. NJegov cilj je unapređenje ukupne efikasnosti transportnog sistema da bi se obezbedili rast i zaposlenje u regionu. Ipak, ove mere sprovode se sporim tempom. Namere su tu, ali ne prate ih uvek rezultati. Glavni izazov se odnosi na bolje definisanje prioriteta transportne infrastrukture koji bi odražavali potrebe regiona, umesto isključivo nacionalnih, što bi trebalo da bude praćeno ambicioznim programom reformi čiji cilj je uklanjanje svih postojećih neinfrastrukturnih prepreka. I dalje ima i suviše barijera, ne postoji prekogranična saradnja, kao i izazova koji se odnose na odražavanje i bezbednost. Sve ovo podriva konkurentnost čitavog regiona. Budući da je transportno tržište šest država Zapadnog Balkana malo i iscepkano, veoma je važno da ove „meke“ mere“ – često jeftine ali visoko profitabilne – primene svi partneri.
Nema sumnje da su transportnoj mreži Zapadnog Balkana potrebne velike investicije da bi ispunila standarde TEN-T, zbog čega postoji finansijska pomoć ovim državama. Podrška EU se uglavnom oslanja na Investicionu mrežu Zapadnog Balkana (WBIF), koja je namenila milijardu evra za infrastrukturne projekte u šest država Zapadnog Balkana. WBIF je kombinovani instrument čiji cilj je pokretanje projekata, uglavnom putem studija. Za izvođenje projekata se potom daju krediti iz različitih međunarodnih finansijskih institucija. Takođe, finansiranje u okviru Evropskog fonda za strateške investicije može da bude dostupno za prikladne projekte ukoliko operacije uključuju entitete koji se nalaze ili su uspostavljeni u jednoj ili više država članica i prostiru se na jednoj ili u više država koje nisu članice EU a spadaju u okvir Evropske politike prema susedstvu, uključujući proširenje EU.
Naš prioritet je da se postaramo da se region Zapadnog Balkana ne samo dobro poveže sa EU već da se i u potpunosti integriše u transportnu politiku. U tome bi transportna zajednica sa Zapadnim Balkanom odigrala ključnu ulogu. NJeno uspostavljanje predstavlja – više nego ikad – prioritet budući da je nekoliko naših partnera iz Zapadnog Balkana otvorilo pregovore o pridruživanju. Takav okvir saradnje je potreban da se podrži naša transportna politika u regionu i da se obezbedi nesmetano usvajanje transportnih propisa.
Sve ove aktivnosti i mere primenjujemo sa jasnim ciljem: želimo da premostimo razvojni jaz između EU i Zapadnog Balkana.
Tekst je izvorno objavljen na portalu European Western Balkans. Danas ima pravo objavljivanja u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
