Zbog jačanja dolara kreditne obaveze narasle za 500 miliona evra

Ovaj problem je posebno izražen u Rusiji, čija je privreda zadužena u dolarima, pa ne čudi što monetarne vlasti u toj državi nastoje da makar ublaže pad vrednosti rublje. Sličan scenario mogao bi da se dogodi ukoliko bi Evropska centralna banka odlučila da vodi restriktivniju monetarnu politiku, što se, po svemu sudeći, neće dogoditi u 2015. godini. U prilog toj konstataciji govori podatak da je ECB odlučila da zadrži kamatne stope na dosadašnjem nivou od 0,05 odsto. Analitičari tvrde da je ovakva odluka očekivana, s obzirom na to da je referentna kamatna stopa u septembru snižena na rekordno nizak nivo. Predsednik ECB Mario Dragi tada je izjavio da su one dotakle donju granicu. Ipak, turbulencije na globalnom valutnom tržištu obeležiće i 2015. godinu. Kako će se to odraziti na javni dug Srbije, koji je već premašio 23 milijarde evra i sada iznosi 74 odsto bruto domaćeg proizvoda (Zakonom o budžetskom sistemu odnos javnog duga i BDP-a limitiran je na 45 odsto) i u čijoj strukturi dominiraju krediti u evrima sa učešćem od 42,2 odsto, i u dolarima (udeo od 31 odsto). Ako je suditi prema najnovijem Izveštaju Fiskalnog saveta Srbija već plaća ceh zaduženosti u dolarima. Konstatuje se, naime, da je zbog jačanja dolara, koji je u januara u odnosu na evro skočio za oko sedam odsto, dug države krajem prošlog meseca narastao na 23,7 milijarde evra, odnosno premašio je nivo od 74 odsto BDP-a. Računica je jasna, ukupan dug države koji je denominovan u dolarima iznosi oko 8,7 milijardi dolara, odnosno 7,1 milijardi evra, ali posle jačanja dolara obaveze izražene u evrima porasle su za 500 miliona evra.

– Imajući u vidu najavljene mere ekonomske i monetarne politike Evropske centralne banke i FED-a jasno je da se u narednom periodu može očekivati nastavak tendencije jačanja dolara i slabljenja evra. To će svakako uticati na rast onog dela javnog duga koji je preko emisije evroobveznica i drugim aranžmanima iskazan u dolarima. Ohrabrujuće deluju nagoveštaji da ECB neće menjati referentnu kamatnu stopu, koja je na istorijski najnižem nivou i, ukoliko ne bude nekih većih lomova u evrozoni, mislim da će na tom nivou ostati do kraja 2015. godine – komentariše za Danas Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Na pitanje šta se može očekivati kad je reč o novim zaduživanjima, naš sagovornik ističe da je u ovom trenutku situacija na svetskom finansijskom tržištu povoljna, što znači da ima dosta likvidnih sredstava i da su kamatne stope niske, tako da ne treba očekivati niti teškoće sa dobijanjem novih pozajmica, niti visoke kamatne stope koje poskupljuju kredite. To, u izvesnoj meri, ublažava ne baš sjajnu situaciju kad je reč o javnom dugu Srbije, koji beleži kontinuirani trend rasta (na kraju 2013. iznosio je 20,14 milijardi evra, odnosno 63,8 odsto BDP-a). Prema podacima iz najnovijeg Izveštaja Fiskalnog saveta dug države povećan je u decembru za 450 miliona evra. Konstatuje se takođe da su direktne obaveze države porasle za oko 400 miliona evra „zbog pojačanog zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, povlačenja kredita Svetske banke, ali i jačanja američkog dolara“. U Fiskalnom savetu upozoravaju da je javni dug izrazito osetljiv na slabljenje dinara zbog nepovoljne valutne strukture – čak 78,6 odsto ukupne zaduženosti denominovano je u stranim valutama. Ističu. takođe, da je dinar u 2014. oslabio prema zajedničkoj valuti evrozone za 5,5 odsto a prema američkom dolaru za čak 20 odsto. „Mada se insistira na primeni strategije dinarizacije i razvoja domaćeg finansijskog tržišta, čiji je cilj rast zaduživanja države u dinarima, rezultati su pozitivni, ali skromni. Od 2011. godine učešće dinarskog duga u ukupnom dugu povećano je za pet procentnih poena i 31. decembra 2014. iznosilo je 21,4 odsto. Sa gotovo 4/5 javnog duga koji je denominovan u stranim valutama, svako veće slabljenje dinara u odnosu na evro i dolar izvor je ozbiljnih fiskalnih rizika i osetno poskupljuje postojeće obaveze“, konstatuje se u Izveštaju Fiskalnog saveta.

Prema oceni Saše Đogovića, analitičara Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu, nepovoljan odnos javnog duga i BDP-a, koji se beleži već godinama unazad, ukazuje na to da su tranziciju u Srbiji obeležile bajke o reformi, a ne pravi reformski zahvati.

– Ponašali smo se kao Titanik, mislili smo da smo neuništivi i sad smo se nasukali, mada nismo sasvim potonuli. Drugim rečima, Srbija se nalazi u predvorju dužničke krize, a da bi se izbegao grčki scenario, vlada je pokrenula reformske zahvate koji vode ka transformaciji javnog sektora. Da bi ova žrtva imala opravdanje, neophodno je da se do kraja 2015. reši problem preduzeća u restrukturiranju, pri čemu većina neće moći da izbegne stečaj ili likvidaciju. To, zapravo, znači da parazitska privreda treba da ustupi mesto onoj koja će poslovati na tržišnim osnovama, jer je to jedan od preduslova koji garantuje da će se do kraja 2017. stvoriti uslovi da odnos između javnog duga i BDP-a bude povoljniji. Znači, neophodno je stvoriti uslove za privredni rast i jačanje konkurentske sposobnosti domaće ekonomije, a s druge strane omogućiti da imamo održivi budžet – komentariše za Danas Đogović.

Srbija je najmanje bila zadužena 2008. godine, kada je javni dug iznosio 8,78 milijardi evra (29,2 odsto BDP-a), a najviše 2000. godine, kada je zaduženost od 14,17 milijardi evra iznosila 169,3 odsto BDP-a. Poređenja radi, krajem trećeg kvartala 2014. u Sloveniji je odnos javnog duga i BDP-a iznosio 78,3 odsto, u Hrvatskoj – 78 odsto, pri čemu se procenjuje da je do kraja 2014. premašio 80 odsto, a u Crnoj Gori 51,8 odsto, tako da i ta država ulazi u 2015. kao visoko zadužena.

Uz opasku da je teško razumeti šta se dešava na globalnom finansijskom tržištu, profesor Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka, ukazuje na neočekivanu odluku Švajcarske centralne banke da odustane od fiksiranja kursa, koja je dovela u nezavidan položaj zaduže u „švajcarcima“.

– Odluka je utoliko više neočekivana imajući u vidu da je reč o državi tržišne privrede par ekselans i da je neko pre tri godine rekao da će ovakva intervencija uslediti, niko mu ne bi verovao. Slična je situacija i sa potezima FED-a i ECB, koja je odlučila da preko obveznica „upumpa“ ogromnu količinu novca – ističe profesor Kovačević.

Naglašava da je veoma važno koliko je kredita ugovoreno sa fiksnom, a koliko sa varijabilnom kamatom, s obzirom na to da je više od 78 odsto srpskog javnog duga u devizama. Prema podacima Ministarstva finansija, čak 76 odsto kamatnih stopa imaju predznak „varijabilna“.

U ovom trenutku izvesno je da evro, koji je u odnosu na dolar zabeležio najnižu vrednost u prethodnih devet godina (pad od 2,83 odsto), nastavlja silaznom putanjom. Prema oceni analitičara Narodne banke Srbije, znatno brži privredni rast u SAD u odnosu na zonu evra i očekivanja različitih monetarnih politika FED-a i ECB-a osnovni su razlozi za takvo kretanje ovog valutnog para. „Zona evra se, nesumnjivo, suočava sa najvećim izazovima u svojoj ne tako dugoj istoriji. Ilustracije radi, prvi put od oktobra 2009. godine, u decembru je zabeležena deflacija od -0,2 odsto (očekivano -0,1 odsto), dok su se dve najveće članice zone, Nemačka i Francuska, u novembru suočile sa padom industrijske proizvodnje, što je takođe povećalo pritisak na ECB. S druge strane, privreda SAD nastavlja putem oporavka, pa se očekuje normalizacija monetarne politike SAD, i pre svega rast referentne kamatne stope, koji bi trebalo da se dogodi sredinom ove godine s obzirom na to da u FED-u procenjuju da bi slab globalni privredni rast mogao da uspori privredni rast u SAD. Na tržištu rada u SAD zabeležen je dalji napredak. Broj otvorenih radnih mesta van sektora poljoprivrede u decembru je za 12.000 nadmašio očekivanja, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 5,6 odsto, što je najniža vrednost u prethodnih šest i po godina. Nasuprot tome, beleži se neočekivano smanjenje zarada od 0,2 odsto, što zajedno s većim padom cena nafte utiče na smanjenje inflatornih pritisaka i ostavlja prostor FED-u da odloži povećanje referentne kamatne stope“, procenjuju analitičari NBS.

Dodatni rizik

Prema oceni analitičara Fiskalnog saveta osim visine zaduženosti u stranim valutama, dodatni izvor rizika za domaće javne finansije je i rastući udeo duga u dolarima imajući u vidu snažno jačanje američke valute u odnosu na evro, kao i prognoze da će se takav trend nastaviti. „U prethodne četiri godine država se u inostranstvu pretežno zaduživala u dolarima podstaknuta nižim kamatnim stopama na dolarske obveznice. To je imalo za posledicu brzi rast učešća dolarskih obaveza u ukupnom dugu sa 18 odsto, na kraju 2011. godine, na 31 odsto, uz relativno smanjenje duga u evrima (pad sa 57,5 odsto u 2011. godini na 42 odsto)“, konstatuje se u Izveštaju Fiskalnog saveta.

Prekomponovanje duga

– Izvesno je da ćemo do 2017. godine morati da se zadužujemo, a to znači da će jačanje dolara negativno uticati na naše obaveze pa bi trebalo razmišljati prekomponovanju duga i prebacivanju na evro. Naravno, uslov za to je da su inostrani kreditori spremni da nam izađu u susret. Važno je, takođe, dobro proceniti da li nam se to prekomponovanje isplati imajući u vidu ročnost kredita i visinu kamate. S druge strane, naruku nam ide slabljenje evropske valute utoliko pre što u strukturi zaduženosti dominiraju zajmovi u evrima – komentariše za Danas Saša Đogović, analitičar Instituta za tržišna istraživanja.