Čokolada i zadovoljstvo

Pažljivo odvajajući komade zubima secnutog selotejpa ili grubo rasparčavajući šareni papir, svejedno. Tipičan poklon na Zapadu i u zapadno orijentisanim kulturama jeste čokolada. Bilo u formi centralnog ili pratećeg poklona, reč je o simboličkom gestu koji retko kada promaši metu. Naime, strast prema čokoladi razotkriva ljudsko poreklo, nervno ustrojstvo, i istoriju modernog sveta.

Prvo, čovek je životinja koja je evoluirala sa posebnim njuhom za slatko. Naime, čovek poseduje urođenu sklonost slatkim ukusima i ona uključuje niže nervne centre u mozgu. Niske strasti poput ovih tumače se činjenicom da sladak ukus predstavlja dobar indikator značajnog izvora energije, odnosno velike nutritivne vrednosti. Današnje ljude vodi nasleđena sklonost ka izboru hrane koja je tokom evolucione prošlosti bila od velikog značaja, ali se u njoj oskudevalo. Drugim rečima, gutajući čokoladu zadovoljavamo svoju drevnu glad za hranljivim, naškrabanu duboko u našem genomu. Pritom iznova pričajući zadivljujuću priču o našem poreklu kao vrste.

Zatim, sama čokolada govori mnogo šta o čovekovim živcima i njegovom uživanju u golicanju dotičnih. Konzumacija čokolade čini da ljudski organizam proizvodi prirodne opijate koji umrtvljuju bol i izazivaju dobar, euforičan osećaj. Najmanje tri jedinjenja u čokoladi deluju poput kanabinoida, tj. supstanci sa efektom poput kanabisa ili marihuane. Ona sadrži i izvesni feniletilamin, jedinjenje blisko amfetaminima, još jednoj kovanici poznatoj uživaocima narkotika. Delovanjem ove verzije „spida“ se utiče na krvni pritisak i nivo glukoze u krvi, smanjuje se nervna napetost i proizvode osećanja budnosti, spremnosti i zadovoljstva. Uzgred, slična hemija je na delu i kada se zaljubljujemo i doživljavamo orgazme. Euforija zbog njenih očiju zapravo je euforija zbog jezikolomnih reči sa časova hemije na kojima se zevalo. Ali ovo je već druga tema.

Konačno, u tabli čokolade se otkriva i istorija modernog sveta. Kao što mnogi zaboravljaju, sirovina za čokoladu raste na drvetu, čime se po karakteru opasno približava mrskom voću i povrću. Drvo kakaovca proizvodi gorko seme koje mora da provri, pa se zatim ljušti, suši i peče u posebnim mašinama. Na kraju se melje, te obrađuje pod velikim pritiskom, što je sve plod zle kapitalističke industrije 19. veka. Dok su Asteci i Maje koristili zrna kakovca i kao valutu i kao ceremonijalni, gorki napitak (uz sporadična žrtvovanja), Evropljani su bili ti koji su ovo zrnevlje učinili i slađim i masnijim, praveći današnju čokoladu. Istorija moderne čokolade je istorija velikih geografskih otkrića, Industrijske revolucije i masovne proizvodnje, kao i ne tako miroljubive saradnje Starog i Novog sveta. U čokoladnim kockicama prelomljeni su i međunarodni odnosi, pošto većina kakaoa danas dolazi iz Zapadne Afrike (a oko 40 odsto iz Obale Slonovače), a ne Mezoamerike, odakle kakaovac potiče.

Priča o čokoladi je priča o našim telima, ali i našoj istoriji i našim naučnim otkrićima. Pojmovi kao što su „Zapad“ ili „nauka i tehnologija“ nisu samo osovine otuđujućeg i hladnog zla, niti samo pretnje po tinejdžersko krizni identitet balkanskih nacija. Već i krivci za samootapajuću slatkost koja raspaljuje hormone i neurotransmitere. Evropu ne čine samo politički komesari, već i preduzetnici i inovatori dobro poznatih prezimena – Rodolfo Lint (Lindt), Anri Nesle (Nestle) ili Džon Kedberi (Cadbury). Zapad i čokoladom udara na centre za zadovoljstvo i upravo je zbog takvih udaraca nepopravljivo privlačan. Bez Naučne, a zatim i Industrijske revolucije, kakao bi i dalje bio u formi vrelog i gorkog napitka, odnosno antropološkog kurioziteta rezervisanog za elitu i mitološke ceremonije. Svakodnevna, masovna i jeftina žrtvovanja bogovima zadovoljstva postala su moguća tek kada je u njih Evropa umešala svoje prste.

Autoru ovih redova je za Novu godinu, nakon fantastičnog lososa, draga osoba za „dezerterstvo“ pripremila „Mars“ čokoladice pohovane u ulju. Na sopstveni zahtev i blistavo zadovoljstvo. Ovim odličnim specijalitetom angloameričke kič-kuhinje, kvota novogodišnje nezdravosti je sa ponosom ispunjena. Zapad porobljava upotrebom naših sopstvenih nervnih završetaka. Ima li lepših i boljih razloga za potčinjavanje?