Večiti studenti

Naime, ceo snimak deluje kao da je prispeo iz bizarne kuhinje Letećeg cirkusa Montija Pajtona. Prvo, idolatrijski se recituju misli Zorana Đinđića. Drugo, recituju se očajno – nesrećni omladinci nisu u stanju da upamte ni po rečenicu-dve, što ih međutim ne sprečava u pompeznim gestikulacijama. Zatim, voditeljka programa samo pogoršava situaciju pokušavajući da izvadi stvar opaskom o navodnoj „uzbuđenosti zbog izložbe“. Kao da iko može da poveruje da je estetika ta koju valja kriviti. U ponovljenom pokušaju, mozak je opet zaribao na istom mestu, te je kontroverzna rečenica pročitana sa mobilnog telefona. Konačno, dok je voditeljka pozivala goste da „uživaju“ u liku i delu Zorana Đinđića, nesretna omladinka se strmoglavljivala i stropoštavala po patosu. Zbog nenaviknutosti na visoke štikle, treme, nervoze, šta li već, bio je to samo poslednji čin u vidu antički tragičnog razrešenja cele drame. Ironija je htela da cela aprijatna trapavost otpočne baš kod Đinđićeve opaske o „pogrešnim ljudima“ koje treba sprečavati u tome da rade pogrešne stvari.

Navodno, ova grupna blamaža je imala i određene političke posledice. Prepoznato je nešto što se zove politička šteta i grešni klub demokratske omladine je raspušten, uz izvinjenje Đinđićevoj porodici. Nažalost, sve bi bilo prilično odvratno i da nije bilo zamuckivanja, zbunjivanja i veleslaloma. Sama ideja jeftine predstave u kojoj se „izražajno“ recituje Đinđić odurna je po sebi. Uostalom, moralno politički govori daleko su od poezije. Međutim, ni zbunjenost, slaba memorija, saplitanje i pad recitatorke nisu osnovna karakteristika celog fenomena. Kontrast između ozbiljnosti povoda i neozbiljnosti recitovanja predstavlja glavni utisak celog transfera neprijatnosti na YouTube kliktače. Odnosno, neozbiljnost organizatora i katastrofalno nasleđe negativne selekcije koje je učinilo da se svi mi kolektivno stropoštamo na pod i crvenimo od nelagode.

Nesretni omladinci iz Niša sasvim moguće i nisu krivi za ceo slučaj, iako njihova samouverenost i nedostatak blama zbog teškoće u učenju jedne prosto-proširene rečenice iritira koliko i upozorava. Stvar je u iritaciji čitavom pojavom nove i samozvano urbane omladine koja se ostvaruje po političkim strankama. Generacije profesionalnih „sledbenika vizije“ naoružanih PowerPoint prezentacijama, jeftinim frazama i ispraznim optimizmom. Omladinska forma bez suštine potura se i prodaje kao ideal i kao nešto čemu treba težiti. Pod geslom mladog lidera u situaciji negativne selekcije na površinu izlaze mediokriteti sa džemperčićima na V izrez i cvikerima sa modernim ramom, dok trabunjaju o brendovima, gledaju tenis i Đinđića zovu Zoran. Uzgred, mladoliderizacija politike u Srbiji nema veze sa godištem ili istinskim liderstvom, već sa pomodnim stavom i sistematskom proizvodnjom osoba koje izgledaju kao sa reklama za kredit, a ničemu ne služe. Posredi je prenapučeni aktivizam i isplanirana ležernost, uz kulturni dijalog i voljenje svega što vole mladi.

Reč je o večitim studentima koji radije pohađaju seminare nego predavanja, koji nemaju prijatelje već „kontakte“ i koji su samo na Fejsbuku zabrinuti za delfine, Palestince, globalno zagrevanje, PVC kese i sve drugo što postane popularno u sezoni proleće/leto 2011. Koji vrednuju timski rad, javljaju se sa interesantnim idejama, cene preduzetnički duh i ostalo što je moderno. Ne slušaju narodnjake, osim tamburaša i par balada od Džeja, dok misle da su mladi zapostavljeni i da su svi činili zločine. Jer istina je uvek na sredini, i ne treba se spuštati na njihov nivo, i ko zna kome to odgovara, i treba se okrenuti budućnosti, i svako ima pravo na svoje mišljenje, i na mladima svet ostaje, jer prepreka je zapravo izazov, i ne verujem u boga, ali ima nešto. Političko misionarenje ili soljenje pameti zbog nekoliko loše naučenih fraza naprosto ide na živce.

Drugim rečima, problem je, naravno, šire prirode. Izvesna zluradost koja prati sve one koji nesebično šire linkove ka spomenutom snimku nije izazvana samo (doslovno) prizemnom komikom nečijeg proklizavanja i pada na zadnjicu. Erupcija zadovoljstva nad celim blamom proizvod je akumuliranog nezadovoljstva zbog prisustva gomile nesposobnih, ali lojalnih i ambicioznih omladinaca u svom okruženju. Drugim rečima, malo ko je bio iznenađen ovim snimkom, pardon, ovim najkraćim dokumentarnim filmom o Srbiji. Ovaj strmoglav pomodarske generacije mladih lidera deluje kao naznaka kosmičke pravde koja ljude raduje. Transfer neprijatnosti od kojeg se steže dijafragma zapravo je oslobađajući.