Strategija rupe

Nikоlа Dоbrоvić (Pеčuј, 1897 – Bеоgrаd, 1967) – јеdаn оd nајčuvеniјih jugoslovenskih аrhitеkаtа XX vеkа. Gоdinе 1943. sе priklјučuје NОP-u, a od оktоbrа 1944. rаdi nа оbnоvi zеmlје kao urbanista i arhitekta. Dоbiо je Оktоbаrsku nаgrаdu grаdа Bеоgrаdа 1962. za zgradu Generalštaba, a 1968. godine је pоsthumnо dоbiо Оktоbаrsku nаgrаdu zа urbаnističkе kоncеpciје pо kојimа је grаđеn Nоvi Bеоgrаd. (Wikipedia)

Dmitrij Medvedev nas je, tokom svoje posete Beogradu, na dan njegovog oslobođenja (oktobra 2009), podsetio na značaj naše borbe protiv fašizma i pobede u Drugom svetskom ratu.

Čuli smo kako Vladimir Putin govori o značaju Staljingradske bitke u povodu njene 70-godišnjice, o njenoj presudnosti za pobedu nad fašizmom i Hitlerom.

„Zgrade Generalštaba gube status kulturnog dobra?“ tekst na naslovnoj strani Politike. „Ministarstvo građevinarstva i urbanizma predložilo je da se objekti oštećeni u agresiji NATO-a u centru Beograda izbrišu iz tog registra.“ Izbrišu. Ovoga puta ne „u ime“ šoping-mola, što je naš osnovni i jedinstveni „kulturni“ spomenik, već u prilog hotela (naravno ekskluzivnog). U kome će možda spavati oni koji su nas bombardovali. Ti istorijski obrti, paradoksi, i blasfemična „zakonomernost“ deo su fascinantnosti naše svakodnevnice, naše zbilje. I košmara.

„Graditelj, Nikola Dobrović, prekida mir planina u kojima je vođena najokrutnija i najodlučnija bitka za sudbinu naroda Jugoslavije, i stavlja ih u centar glavnog grada. Urbani simbol Sutjeske formiran je na dve strane Nemanjine ulice u novom prostornom tonu „vizuelne Eroike“, piše istoričar i teoretičar arhitekture Vladimir Kulić u tekstu „Prostor u kretanju“ objavljenom u Republici.

I sada dolazimo do interpretacije praznog (gradskog) prostora ili pojma „rupe“ važnog za arhitektonske forme zgrade Generalštaba, koje „evociraju snažne geotektonske udare, vezane za odnos prema otporu i nacionalnom oslobođenju, dok je motiv „rupe“ upućivao na specifičan geografski položaj bitke u kanjonu i, u isto vreme, predstavljao spomen na istorijski događaj i povezivanje forme zgrade s njenom funkcijom kao armijske Vrhovne komande. Kapija, posredno izražena rupom, zbog toga nije samo značila obeležje prelaza iz jednog prostora u drugi već je pre spomen prelaza iz jednog vremena u drugo…“.

Zanimljivo da će se simbolika kanjona Sutjeske odricati posle 1991. i posle Jugoslavije – i tako stižemo do svođenja simbolike NOB-a i antifaštičke borbe i tradicije na bukvalni pojam rupe i ruševine – „rupa“ je zamenjena rupom.

„Graditelj prekida mir planina u kojima je vođena najokrutnija i najodlučnija bitka za sudbinu naroda Jugoslavije, i stavlja ih u centar glavnog grada.“ (N. Dobrović)

Shodno tome stiglo se i do sledećeg, što saznajemo iz Politike, da „ukidanje statusa kulturnog dobra Generalštabu ne mora biti neophodno kako bi stanje bilo sanirano“. Sanacija i asanacija (terena, kao u Batajnici i Kladovu sa drugostepenim grobnicama, 2001 – 2002 – 2003…).

„Na tom mestu će , umesto ruševina i rupa u centru grada, biti ekskluzivna zgrada. Srbija će podići spomenik svima koji su stradali u agresiji NATO-a“ – rekao je Aleksandar Vučić, ovoga puta ministar odbrane, prvi potpredsednik vlade, ali očito i prvi arhitekta i urbanista nove epohe.

Inicijativa je obradovala Srboljuba Panića, pomoćnika direktora Republičke direkcije za imovinu, kaže se u Politici. „Sada bismo zbog krize na tržistu nekretnina, za njega (Generalštab i okućnica) mogli da dobijemo oko 50 miliona evra“, procenjuje Panić.

To je cena cene po svaku cenu.

Što je Nikoli Dobroviću i Sutjesci Tjentište „rupa“, to je danas nama i ovde rupa i ruševina. Ako je antifašizam ruševina, šta je onda ono što to nije.

Arhitekte, urbanisti, narode, šta je to sa nama? Šta je naša cena?

Što to huči Sutjeska / Krv pliva po njoj / Divizija Savina / Bije ljuti boj

EPILOG:

Budući da se u najnovije vreme (kada nam istoriju pišu oni koji su uspešno „prevazišli“ sopstvene biografije), insistira na „konstruktivnoj kritici“ ili na predlozima za rešenja „zatečenog stanja“, nužno je odlučiti se za jedan od tri predložena „modela“ rekonstrukcije. Za razliku od „sanacije objekta“ (vraćanja zgrade u prvobitno stanje) ili „asanacije terena“ (tj. raščišćavanja, čime bi se „oslobodio“ prostor za investitore i buduće graditelje) postoji i treća opcija – „evolutivna rekonstrukcija“ – primer poznatog tornja Vilhelmove kraljevske memorijalne crkve u Berlinu. Jedan od najprominetnijih zagovornika ovog modela bio je i Lebeus Vuds, američki arhitekta poznat po svojim radnim posetama Sarajevu 1993. i projektom za rekonstrukciju zgrade Elektroprivrede. „Vuds rеkоnstrukciјu аrhitеktоnskih оbјekаtа, prеmа njihоvоm оriginаlnоm izglеdu, smаtrа civilizоvаnоm pаrоdiјоm i nаglаšаvа znаčај „оžilјаkа“ i „krаstа nа rаnаmа“, kојi prеdstаvlјајu vizuеlni pоdsеtnik оdnоsnо еstеtskо оličеnjе prоšlоsti kоја nе smе biti pоništеnа. (…) Svrhа rеkоnstrukciје niје sаmо u čišćеnju nеrеdа ili u pоprаvci štеtе, vеć u trаnsfоrmаciјi društvа, pоlitikе i еkоnоmiје putеm аrhitеkturе. (…) U tаkvоm pristupu rеkоnstrukcјi nеmоgućе је zаоbići Dоbrоvićеvо nаglаšаvаnjе znаčаја „šuplјinа s prividоm ničеgа“ u fоrmirаnju likоvnе prеdstаvе аrhitеkturе. Оvај Dоbrоvićеv rеd је dаnаs nаrušеn stvаrаnjеm nоvih šuplјinа kоје su nаstаlе kао pоslеdicа bоmbаrdоvаnjа, pri čеmu је uspоstаvlјеn nоvi rеd u еksprеsivnоsti оvе аrhitеktоnskе kоmpоziciје. Pоštоvаnjеm nоvоnаstаlоg rеdа kао јеdnоg stаnjа u trајаnju, оstvаruје sе „аrhitеktоnski kоntinuum“ i nаdоgrаdnjа „prоšlоsti kоја nе smе biti pоništеnа“. (citirano po: M. Matejić, „Zgrada Generalštaba … – evolutivni model rekonstrukcije“)

(Autorka se zahvaljuje Vladimiru Tupanjcu na saradnji)