Glava u torbi

Baš tako nekako kako sam se pripremala za promociju knjige "Jugoslavija i svijet 1968" Hrvoja Klasića, a student sam bila 1968. u zgradi Akademije za pozorište, film, radio i televiziju iznad Kolarca...

Govor Aleksandre Jerkov u Skupštini Srbije i njeno pitanje, insistiranje da Predsednik Srbije završi rečenicu u kojoj je stavio na raspolaganje celokupni novozaposleni ženski sastav prilikom zapošljavanja u novoj investitorskoj kompaniji, i nije važno što je to upućeno Turcima, na određeni način, novim vlasnicima.

Da je Sergej Trifunović nekim čudom Lazar Ristovski,

Ostaće kao upis u sećanje, a čovek je ono čega se seća (Branko Kukić za vreme skupova iz i oko Mirka Kovača, dela i života, u Rovinju 2018, putovanje velikih korica sa nagradom u rukama Bojana Krivokapića.

U uvodu u ovogodišnji Bitef, pedeset i drugi, Ivan Medenica, umetnički direktor, otvara razgovor „o svim mogućim asocijacijama“ i tumačenjima, teze ili slogana „Svet bez ljudi“, te bih priložila tezu, slogan „ljudi bez sveta“.

"Znaš li ti ko sam ja?!", "Znate li vi sa kim ste se svađali?", "Pobogu ženo, šta je tebi?", "Histerijo!", "Ko te jebe!", "Jesi li ti klimakterična?" (kompliment), "Gledaj svoja posla!", "Šta se to tebe tiče, pričaću i vikaću koliko ja hoću!" (u autobusu, na javnom mestu, može i u bolnici).

Od kampa za treniranje mladeži u ratničkom duhu, patriotskom, "odbrambenom" ("preventivni i odbrambeni ratovi" sa prezumpcijom nevinosti) u prirodi, na Zlatiboru, ruke su lako oprane.

Nije zabluda što mi se činilo da će ona uvek biti ovde, tu, i da će biti vremena, da ga ima, da još jednom progovorimo, da se ugledamo.

Stoji Palma posred neke vode, bazena, u crnoj majici, jedini muškarac u ženskom kolu, sve jedna do druge u bikiniju, voda do kolena, ni plava, ni zelena.

Halo, predsedniče - doziva Marko Đurić predsednika sa lica mesta, "Srpske liste". Glas, halo mobilni, smiruje, i obećava, i dečja obdaništa obećava, u srpskim opštinama, sve redom opštine ređa da bi bilo jasno da sve zna i sve vidi, da sve prati u stopu.

Utekoh na Sever, na ostrvo Justero, kod prijatelja LJiljane i Konija Dufgrana, na otok do koga se stiže trajektom, besplatnim, jer puteve i trajekte u Švedskoj putnik ne plaća, već je platio porez, a porez služi građanima.

„Autentična tumačenja, 1968“ dramaturškim principom prepričavanja dovodi u pitanje faktografiju i uopšte mogućnost rekonstrukcije.

Na poziv Jasenka Selimovića, švedskog zastupnika u grupi liberala u Evropskom parlamentu, člana grupe za unutrašnje tržište Evropske unije, odbora za zapošljavanje i socijalna pitanja, odbora za odnose sa BiH, te Kosovom i osnivačem grupe prijatelja BiH u Evropskom parlamentu, bila sam u Briselu čitav jedan kišni dan, kao ovaj kada pišem.

Da. Premijerko Srbije, uzmi budak i ruši to, slažem se sa Srbijankom Turajlić, i ne čudite se, što neko živ, "preživeo", upravo to ne traži, već zahteva, i ne pozivajte se na zakonitost koja je postala isprika za svaku neodgovornost i za svako "ne znam" pod ovim ovdašnjim suncem.

"Ima li šanse za otvoreno društvo u Makedoniji?" tema je i naslov skupa kojeg je na dvadesetpetogodišnjicu rada priredila Fondacija za otvoreno društvo u Makedoniji, u Skoplju, u Muzeju savremene umetnosti, na uzvišici iznad stare čaršije sa pogledom na grad, na Skoplje, čiju je mnogostruku lepotu, i da upotrebim jedan toliko zlorabljen pojam, "identit", dugotrajna vlada Nikole Gruevskog nastojala da izobliči gradnjom čudovišnih čudesa, novoidentitetskih spomenika samoj sebi;