Foto: Radenko Topalović„Sve će na kraju biti dobro. Ako nije dobro, znači nije kraj“, reče jednom episkop Grigorije. Na prošlonedeljnom prvencu TočakRock u Vražogrncu – hvala Danasu kao sponzoru i prvom promoteru, drugima takođe hvala, ali ih neću pominjati jer za ove redove samo je on važan – „Grišina“ po(d)uka se menja i glasi: sve je bilo dobro, ali nije još kraj!
Učesnici, prisutna publika, partneri i prijatelji fešte, organizatori i aktivisti iz sela su zadovoljni. Neki i oduševljeni, predlažu, sugerišu, hoće i dogodine. Nezadovoljni, ima ih, nisu sad javno ni gunđali, ali reklo bi se nisu „ni uveličali događaj“ prisustvom.
A pominjanje Danasa – prethodna gunđanja su proglasila TočakRock – opozicionim, jer je prva najava objavljena u njemu. Možda i ne treba takvima objašnjavati da stvaralaštvo i umetnost teško da mogu da budu opozicioni. Da li su narodne pesme iz 19. veka iz ovog sela otpevane na savremen način, ne „uz zurle“ i diple, nego elgitaru i elklavir postale „opozicione“ zato što je njihovo pevanje najavljeno u ovim novinama!?
U vezi s tim je pod/sećanje na Đinđićevu filozofsku doktrinu i političku filozofiju – etika odgovornosti. U ovakvoj Srbiji teško je ne primetiti da odgovornosti za postignut dogovor, datu reč ili obećanje često bude ona Davičova „deveta rupa na zadnjoj svirali“. Pa i u Vražogrncu svakako! Među aktivistima, pomagačima, organizatorima bilo je toga u začuđujućem obimu: jedan rekao doći će u devet, ali zaboravio da nije tu. Drugi se prethodne noći zadržao s društvom pa kasni, onaj što je trebalo da otključa, zaboravio ključ, ali ne kod kuće nego 100km dalje.
I sad dolazi Marks, u osakaćenoj verziji kakvu su nam – okretao se u grobu – ponudili u „miloševićevskozaječaranovićevskoj“ udžbeničkoj verziji – „dijalektičko jedinstvo i borba suprotnosti“. Poslednje pripreme su bile čudo od užurbanosti, neodgovornosti, nasumičnosti, improvizacije i, konačno besprekorne efikasnosti… Nisu figura, već primeri koji će to potvrditi: jedan čvrsto obećao da će doći da nešto uradi u petak, nema ga, zovemo, kaže dolazim, ali što sad u četvrtak. Nije spavao prethodne noći, a sa drugima sličnima, radio i naredne noći… Drugi, ipak prekinuo odmor i direktno iz Ohrida stigao na vreme na svoj zadatak, doduše, pre toga morao da nešto sredi u susednom selu… Posle programa, pola sata po ponoći, kažu, malo će da počiste teren, kad ujutro – kao da su prošli studenti, čistije nego pre. Ljudima samo treba plemenit podsticaj!
Ali, etika odgovornosti nije proradila kod oficijelnih struktura, otkačili su nas kao da nismo ušli u program za ovu godinu, baš za dan koji su predložili. Kao da nova uprava nema nikakvu odgovornost za odluke doskorašnje. Možda smo i zato bili malo haotični, a o troškovima da ne pričam.
I još, reče mi nedavno jedan, evo nove reči ODANIK kako skupljam/o političke poene. Kao da hoću ovako mator da budem npr. državni sekretar. Dosta mi je što sam, pre no se taj rodio, bio savetnik u, po meni, najboljoj, Markovićevoj vladi koju etički neodgovorni urnisaše…
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
