Foto: Radenko Topalović Već na početku sam se zabrinuo, da li bar dve reči iz naslova nisu nepoznate onima koji tekstove čitaju na „mrežama“. Ako i čitaju one duže od pola minuta pažnje! (Inače, rečju u zagradi aludiram na ne/kulturu kiča, svestan da ovi, mnogima dragi slatkiši to nisu, ali ih samo štancovanje, masovna proizvodnja istog, pomalo čini kičastim.)
I nadalje imam bojazan od upotrebe reči za koje sumnjam da ih nove generacije ne razumeju (možda o tome napravim sentimentalnu mini-seriju) pa se moram štititi porukama sledećeg tipa – ako ne znaju šta je i čemu služi indigo papir, koji najbolje i najviše ostisaka u pisaćoj mašini daje na pelir papiru, onda sigurno znaju šta znači kopija. I kopiranje!
Eto savladah, možda nevešto, strah od početka teksta. Dakle, reč je o kopiranju. I to onom koje povećavanjem broja kopija obesmišljava ono što se kopira i uništava mu svaku vrednost, ako ju je i original uopšte imao.
Ali, moram pre toga da se prisetim konfekcije, konfekcijskih proizvoda. Odeće, recimo koju sad više niko tako ne zove, nego – odevni predmet. Možda sam nepravedan prema konfekciji, pošto mi je otac bio krojač „odevnih predmeta“, ali „po meri“ (mada je poslovodio i u jednoj konfekciji). Ipak, i nju svrstavam u „štancovanje“ i „kopiranje“, bez obzira što još uvek, bar za po selu ili “za na njivu“ oblačim odlično sašivene i očuvane jakne i dukseve iz vremena naše „predvišepartijske“ uništene konfekcije.
Ali, sve to je ništa prema najnovijim „civilizacijskim“ i „kulturnim“ trendovima kopiranja, štancovanja (da, i plagiranja!) do besmisla.
Pa, pogledajte kako su se „srcad“ iz „smajlova“ naselila bezmalo u sve gradove koji imaju O u imenu. Umesto, tog slova obavezno je crveno srce – a ako nema O u nazivu mesta, ipak se negde natakari i to srcoliko O. Ostala slova su najčešće kombinacija belog i plavog. Kao, patriotske boje zastave.
Možda, posle najnovije parade u te glupave slovne skulpture uđu još neke šareniš boje, pošto je ona paradna vrvila od nijansi samo nalik plavoj i crvenoj. Pa da se i štancuju što duže u što raspojasanijih boja.
Ali i ta je glupost ništa prema činjenici da je, ne prvi put – to zloupotreba i ruganje zastavi. Em je „povukla“ druge boje, em je od 300 m, a po zakonu je odnos dužine prema širini 3:2.
Eh, čime se ja to bavim! Pa sve je postalo kopija i plagijat, miting protiv mitinga, blokada protiv blokade… život i stvarnost su ko zna koja kopija stvarnog života i životne stvarnosti!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
