Zapiša se

Tamo novotalasnih 80-ih u „Omladinskim“ (potom NON) držali smo ponedeljkom redovno ozbiljne kolegijume (kakvih poodavno nema) za ocenu prošlog broja i planiranje novog. I kad bi se analizirao moj komentar kolega Vanja Bulić i kad ga pohvali i kad ga kritikuje, najčešće primeti – „ali od ovog je mogao da napravi dva (nekad kaže i tri) komentara“. Obično smo se smejali, dragom Vanji šaleći da on to kaže kao neko ko „ima više tezgi nego Kalenić pijaca“. Inače, on je, kao izuzetno vredan, uspevao da uradi, pa i časkom raznese do drugih redakcija, dva-tri teksta, ali nikad ne nauštrb posla u „Omladinskim“.

Eto, i ovaj nostalgični zapis će, uz gornji pasus imati još – dva naoko „digresivna“ dela.

Prvo, gledajući prenos protesta ispred RTS-a, a i inače, poslednjih godina prisetim se Bujoševića, Stefanovića, pa i Z. Stanojevića koji je počeo baš u „Omladinskim“, ne samo tekstovima nego i stripom „Gliste“ koji mu je podario prvi nadimak.

Više puta sam ih javno kritikovao sa tezom (kao i za Marića) – onakve novinarčine, a na šta spadoše?!
Sad dodajem!

Revidiram svojevremenu izjavu u nekom časopisu (ne mogu sad da tražim isečak koji negde čuvam) naše (Lukačeve) asistentice, potom profesorke novinarstva Nede Todorović na koju sam, doduše i kad je objavljena bio samo delom ponosan.

Zašto?! Ime mi se, naime, tu našlo u društvu još pet-šest kolega, sad pamtim samo Bujketovo ime, možda je tu bio i S. Reljić, koji su po Nedi bili najbolji studenti, potom i značajna/zaslužna imena u srpskom novinarstvu. Već tada je pomenuti (a i još poneki!) počeo da moralno i profesionalno „vrluda“, pa mi je posle svega što se upravo dešava preostalo sledeće: poštujući Nedu i njenu ocenu naših mladosti – PROTESTNO SE POVLAČIM sa njenog spiska!

Nadalje, tokom protesta ispred RTS-a, iste večeri u Kragujevcu, a i maločas u pauzi pisanja, tokom ćutnje u Sremskim Karlovcima u mrtvoj tišini za mrtve, mogao je samo da se čuje lavež nekih pasa. To me je, ne čudite se, asociralo na „dunđerski“ žargon iz mog pečalbarskog kraja čija jedna izreka ilustrativno govori o poslednjim izjavama vinovnika svega ovoga. Ušla je ta izreka i u govor, ne samo DZidara, već i naroda tog kraja i oličava ponašanje „majstor-kvariše“, ili nekog „baksuza“ ali je ilustrovana – psom. Dešavalo se, a i sâm sam bio svedok kojiput da kad se završi neki posao, ili na kraju dana naiđe neko kuče i popiški se na zid, ili na kraj okopanog reda na njivi. „Au, zapiša ni se na rabotutu.“ Ili, kad neki pomoćni radnik, pa i majstor, mora da prekine posao radi nužde, kaže se „Ti ni se zasra na rabotutu“. (NI je NAM- prim. B.A.)

E, to radi umišljeni šef ovog svega. Kaže npr. „sam ću se tome pridružiti, biraću svaku reč koju ću da izgovorim u narednom periodu, ne bih li uticao na smanjenje tenzije“. A minut posle izrezili opoziciju i „zapiša“ se ALI NA SEBE s onim da protesti nisu prijavljni. I dan potom „pažljivo“ birajući reči kaže da je u Advokatskoj komori – rulja… Bar se rimuje sa hulja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.